Za depresiju se kaže da je boljka koja otima dušu! Ova neman je tihi pratilac modernog čoveka. Poražavajuće je saznanje da ljudi mahom ne shvataju ozbiljnst ovog stanja. Često može da se čuje da je neko u depresiji. To izgovara ako ne stigne na autobus, raskine sa devojkom ili mu se izjalovi plan za večernji izlazak.

Depresija je dijagnoza koja čoveka odvaja od prijatelja i porodice. Zatvara ga u kuću, tera da leži u krevetu i skida mu osmeh sa lica. Ukoliko bolest uznapreduje a ne potraži se stručna pomoć, oni koji su u depresiji neretko dignu ruku na sebe. Jedna od najčešćih zabluda koja prati ovo stanje je da su oboleli u stvari samo razmaženi i da je za sve kriv njihov karakter. Nerazumevanje okoline tera osobe u depresiji još dublje u beznađe u kome se nalaze.

Odbija bolesnike da potraže stručnu pomoć. Hrani im bolest jer nemaju kome da se požale i srozava im samopouzdanje. Kada osobi koja je u depresiji kažete da treba da se trgne i da mora da gleda pozitivno na svet, nećete joj pomoći. Naprotiv samo će se osetiti manje vrednom.

Još jedan od glavnih problema kada je u pitanju ova dijagnoza je taj što mnogi čim se osete loše posegnu za antidepresivima. Treba imati u vidu da depresija nije bolest koju može preko noći da izleči „magična“ pilula, navodi DDL. Antidepresivi jesu najčešći tretman koji prepisuju lekari ukoliko misle da je to potrebno, ali nisu jedina opcija. Mnogi ljudi koji pate od depresije se šalju na psihoterapiju ili kombinaciju raličitih tretmana da bi se otkrio uzrok problema.

Isprobavanje terapije

Osobe koje imaju u kartonu šifru depresije znaju da lekovi ne mogu preko noći da odagnaju tugu, strahove i tamu koja ih okružuje. Stručnjaci navode da poboljšanje ne može da se oseti bar šest nedelja od početka terapije sve dok se telo ne privikne na nju. Može da se dogodi da određena terapija ne odgovara obolelom, pa zato mora da isproba nekoliko različitih metoda lečenja, kako bi pronašao onu pravu.