Sa tim stresom ljudi se različito bore. Ako reakcija u datom trenutku izostane i nastupi odmah nakon neželjenog događaja, onda se kaže da su osobe u šoku. Ako simptomi nastave da promaljaju glavu u naredna tri meseca, onda je to akutni posttraumatski stresni poremećaj.
Međutim, ako se neprimerene reakcije, kao vrištanje u snu, napadi panike, javljaju i nakon dužeg perioda dobija se dijagnoza posttraumatski stresni poremećaj tj. PTSP.
Čovek koji ima ovu dijagnozu u kartonu iznnova proživljava traumu. Mračna sećanja se najčešće javljaju u snu. Događaj se proživljava kao živo sećanje praćeno bolnim osećajima. Kod osoba koje su obolele od PTSP javljaju se i simptomi koji se nazivaju – simptomi izbegavanja. Osoba stalno beži od činjenica koje su u vezi sa traumom.
Ne želi da priča o tom bolnom događaju, zaobilazi mesta koja podsećaju na njega, a otuđuje se i od ljudi.
Simptomi koji ukazuju da osoba boluje od ove nemani su poremećaji sna tj. nesanica, prekomerna napetost i preosetljivost, loša koncentracija i reakcije preteranog straha. Život ovih ljudi je osiromašen, a mnogi kažu uništen. Ne mogu normalno da funkcionišu i pronađu sreću u onome što svako novo jutro nudi.
Ravnoteža kao spas
Lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja ima za cilj da se uspostavi stanje psihičke ravnoteže. Svako lečenje je individualno i razlikuje se od pacijaneta do pacijenta. Obolela osoba može da se leči u grupi tj. na grupnoj psihoterapiji ili u četiri oka sa stručnjakom. Često se prepisuju različite vrste antidepresiva, ali je neophodna i socioterapija kao i mnoge druge metode koje će pomoći osobi da prebrodi traumu.
