Aleksandar – Leka Konstantinović koji je kao kinooperater, kod predsednika proveo trideset i dve godine svako veče, praktično od prvih dana posle rata, pa do kraja Titovog života, ne samo da je “puštao” filmove, nego ih je i birao, jer predsednik nije imao filmskog urednika, piše Minja Subota navodeći šta mu je sve ispričao čuveni Leka koji nas je napustio 2013.
Na pitanje Minje Subote da li su gospođa Jovanka i Tito nekad intervenisali što se tiče repertoara Leka je odgovorio:
– Ponekad, kad Tito meni stavi primedbu na film drugarica Jovanka kaže: “Tito, Leka ne pravi filmove, on ih samo donosi i prikazuje.” Kada se Titu nije svideo film, on bi na kraju projekcije ustao, odmahnuo rukom i rekao: “Ovaj ti film večeras ne valja ništa.”
Večera, pa film
O tome kako je izgledalo veče u rezidenciji, Leka je ispričao:
– Drug Tito sa drugaricom Jovankom je rano večerao, oko sedam, i već oko pola osam, ako nema gostiju, dolazio je i gledao film. Ponekad i do tri sata noću. Prikazivao sam film i kad su bili Haile Selasije, Fidel Kastro… Jednom sam do tri sata ujutru čekao da se vrate iz Zrenjanina. Kada me je video kaže: “Šta čekaš ovde?” Kažem mu: “Druže Predsedniče, imam film koji moram sutra da vratim distributeru.” On upita, kakav je.
“Odličan, vojni, a traje dva i po sata.” Rekao je: “Da vidim, ali čuvaj se ako film ne bude valjao.” I pustio sam, do kraja ga je odgledao.
Kad je Fidel Kastro bio u poseti, sećam se da smo mu pustili filmove “Sutjesku”, zatim “Neretvu” i “Kozaru”, pričao je Leka.
Bili su i neki ruski filmovi koje je Tito voleo. Prikazivao sam ih i po nekoliko puta. To su bili filmovi o Čapajevu i ruskom pilotu asu – Čkalovu. Tito je dobio dosta ruskih filmova na poklon. Mislim, oko stotinu. Ja sam se brinuo o njima. Kada je Tito umro, došla neka komisija, uzela te filmove, bacila sve na gomilu zajedno sa kinoaparaturama… Kada sam to video plakao sam…
Priča o dvojniku
Mihajlo Petraš, dugogodišnji dirigent i šef Reprezentativnog i Estradnog orkestra Garde koji je često nastupao pred Titom prateći popularne pevače ispričao je priču kako su on i kolege iz orkestra želeli da Titu prirede “iznenađenje”, a na kraju je Tito svojom interpretacijom iznenadio njih.
– Otišli su u Prekomurje u Sloveniju, u kraj u kojem je Tito kod dede Martina proveo prve godine, od rođenja, pa sve do polaska u osnovnu školu, kada se vratio kod roditelja u Kumrovec. U Prekomurju su pronašli starije ljude koje su zamolili da im otpevaju nekoliko starih narodnih pesama iz tog kraja. Pesme su snimili, uvežbali i pripremili da ih izvedu pred predsednikom. Iskoristili su svoj prvi nastup pred Titom i najavili mu “iznenađenje”. Otpevali su mu prvu, a zatim i drugu pesmu, i Tito je bio prijatno iznenađen. Kada su počeli treću, on ih je na pola pesme zaustavio i rekao: “Ne ide, drugovi, ta pjesma tako. Ja ću vam je otpjevati!” I “otpjevao je!”
I šta sada reći na to? Da li je moguće da je taj Titov dvojnik, kako su mnogi sumnjali, bio tako dobro “pripreman”, da su ga slali čak u Prekomurje da uči stare slovenačke pesme. Sve je moguće, iako bi to izgledalo kao “nemoguća misija”, makar i Kominterna bila u pitanju.
U svakom slučaju, ovo “iznenađenje” ispalo je kao interesantan muzičko-personalni test!
Ispraćaj uz “Za svaku dobru riječ….”
Preporučujući muzičku numeru za kraj ove priče u TV serijalu “Kako smo zabavljali Tita”, autor Minja Subota je rekao da bi to mogla da bude pesma “Za svaku dobru riječ, kaj reči si mi znala…”, koju je davno pevao Vlaho Paljetak, a emitovana je prateći voz sa Titovim posmrtnim ostacima. Zašto je odabrana baš ta pesma nije poznato, to su rešili oni koji su brinuli o protokolu.
Kada su zagorske pesme u pitanju, on je voleo pesmu “Vu plavem trnaci.” Ali, ako bi bili iskreni, on bi najviše uživao u jednom od onih divnih Šopenovih “Briljantnih valcera”, piše Subota. Navodi da je velika “muzička zagonetka” za biografe kako je predsednik svirao klavir. Među notama na belom klaviru bile su i note Šopenovih valcera. Oni koji Tita i nisu previše “voleli”, videvši njegovu fotografiju za belim klavirom, pričali su da mu on služi samo za slikanje.
Ne, svirao je Tito i Šopena. A kada smo kod Tita i Šopena, sada bi na scenu stupili oni koji bi rekli da je to očigledan dokaz da taj naš Tito i nije bio bravar. Sumnja postoji.
Naš poznati violinista Tripo Simonuti na intimnim večerama sa svetskim državnicima, nastupio je pred Titom preko pedeset puta.
Tripo je ispričao da mu je u nezaboravnoj uspomeni poslednji nastup kada je Titov gost bio italijanski predsednik Sandro Pertini.
Izveo je uz kamerni orkestar Vivaldijev koncert, i to onaj poslednji otkriven. Kažu da je divan. Potrudite se i nađite ga. Ukoliko ga ne nađete, možda bi mnogi nostalgičari poželeli da čuju pesmu ‘Što te nema’, u čudesnoj interpretaciji Jadranke Stojaković, predložio je Subota.
Pola penzije skinuto
Aleksandar – Leka Konstantinović dobio je od Tita zlatan sat. Sedamdesetih je otišao u penziju. Kada je general Balenović upitao predsednika da li da nađe drugog čoveka. Tito mu je odgovorio da Leka ide u penziju, ali neka ostane da radi i dalje.
– A ja onako naivan, odmah odem u Vojnu upravu i kažem da sam se zaposlio, i skinu mi pola penzije. To niko osim mene nije učinio, ispričao je Leka.
Pomešane rolne
A bio je jedan događaj koji se prepričava kao šala. Usred projekcije drug Tito me pozove i kaže: “Ovaj glavni glumac ti je prvo poginuo, pa se tek posle rodio!” Pomešao sam rolne, ali sam grešku odmah popravio, međutim, šala je ostala.
