Ova godina je, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, za voćarsku proizvodnju bila teška.
Zbog grada i kasnog prolećnog mraza umanjen je rod kajsije i maline, ali voćari koji uzgajaju šljivu kažu da je rod zadovoljavajući.
Janko Lužanin iz Miokovaca na četiri hektara uzgaja jabuke, šljive, višnje i kruške. U šljiviku starom pet godina uzgaja stenlej šljivu i kaže da su štete od grada i mraza najmanje vidljive na ovom voću.
Otkup čačanske lepotice je završen, a voćari sada plasiraju i tek sazrele sorte. Otkupna cena viša je od prošle godine, 40 dinara za kilogram, prenosi RTS.
Rod je prilično dobar i dobrog kvaliteta. Cena je u zadnjih par godina najbolja, zadovoljan je voćar iz Kačulica Veselin Vujović.
Šljiva se u Srbiji gaji na oko 70 hiljada hektara. Da bi se povećali prinosi i smanjili rizici od vremenskih nepogoda potrebni su novi zasadi.
Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka kaže da je u narednom periodu neophodno zasnivanje većih površina planskih zasada odgovarajućim sortama.
Prema njegovim rečima potrebni su zasadi u kojima se primenjuje visok nivo agro i pomo-tehničkih mera.
– To su zasadi u kojima ćemo postići visoke prinose negde 25, 30, 35 pa i više tona po jednom hektaru, ploda visokog kvaliteta i što više ujednačenijeg roda – kaže Lukić.
Od 40 miliona stabala šljive koliko ima Srbija, gotovo trećina su stabla sorti stvorenih upravo u Institutu za voćarstvo.
Početkom godine priznata je nova sorta Lana, rana šljiva koja ima visoku rodnost i otporna je na virus šarke, koji značajno umanjuje prinose.
