Kalinić: Boli me što ne idem u Kinu, nisam “izdajnik”!

Košarkaš Srbije i turskog Fenerbahčea Nikola Kalinić za BBC na srpskom o izostavljanju sa spiska reprezentacije, onom intervjuu o Kosovu, srpskom inatu koji treba da “brendiramo”, društvenim mrežama, pretnjama, dosadi…

Reprezentacija Srbije će se na Svetskom prvenstvu u Kini igrati bez Nikole Kalinića, a njegov izostanak sa spiska Aleksandra Đorđevića, bila je jedna od najkomentarisanijih tema prethodnog meseca.

Selektor košarkaške reprezentacije bio je meta kritika dela javnosti, drugi su, pak, isticali da je uradio ono što je trebalo, a mnogo je bilo onih koji su selektoru dali za pravo da odlučuje koga će voditi na Mundobasket, jer je jedini odgovoran za rezultate i da, sasvim sigurno, ima razloge za izostavljanje i Kalinića i Nemanje Nedovića.

Gotovo mesec dana nakon toga, Nikola Kalinić prvi put govori o tome kako je doživeo odluku selektora i zašto je u tome pronašao nešto dobro.

– Kao i svakog mladog čoveka koji želi da se takmiči, pomalo me pogodilo izostavljanje sa spiska.  Opet, kao neko ko je imao dugačku sezonu i već pet godina nema slobodno leto, dobio sam dva meseca nenadanog godišnjeg odmora. Postavio sam to kao situaciju u kojoj ne gubim – rekao je Kalinić.

Posle saopštavanja odluke, Đorđević je izjavio da je razgovarao sa Kalinićem, koji je tu odluku primio, kako je naveo, pametno i zrelo.

– Razumeo je i shvatio priču zašto ga sada nema. Međutim, njegovo nastupanje u reprezentaciji nije završeno, u budućnosti, kao i do sada, zavisi od forme, terena, rezultata i ponašanja – rekao je tada Đorđević.

Sada, dvadeset i kusur dana nakon što je čuo ovu vest, Kalinić za BBC na srpskom jeziku kaže da Đorđeviću zamera samo jedno – to što ga selektor nije pozvao pre objavljivanja spiska, nego tek posle toga. Ali, i pored toga, ostaće veliki navijač, bodriće svoje drugove da dođu do medalje na Mundobasketu.

Nikola Kalinić je neko ko se ne usteže da govori i o stvarima koje nemaju veze sa sprotom (bar nemaju na prvi pogled). Njegov raniji intervju u kojem je govorio o Kosovu i Metohiji, srpskim zabludama, zabijanju glave u pesak… izazvao je mnogo komentara, polemike.

Bilo je mnogo onih koji su ga vređali, govorili mu da “ostane u Turskoj i postane Turčin”, da je “izdao Srbiju”, pojedini “navijači” Crvene zvezde čak su mu pravili i odvratne transparente, bilo je onih koji nisu razumeli šta je hteo da kaže, ili nisu želeli da ga razumeju.

Bilo je i onih koji su ga razumeli, saglasili se sa njim, ali su ćutali…

– Svako ima pravo, ali i obavezu da jasno izrazi mišljenje. Pogotovo mi, kao javne ličnosti, jer imamo veći auditorijum. Moramo da razmenjujemo mišljenja, možda to i najviše fali Srbiji u ovim vremenima – kaže Kalinić.

Srpski košarkaš ponovo se dotakao i tih “teških” tema, i pojasnio šta je, zapravo, mislio i rekao:

– Ni u jednom trenutku nisam rekao da treba predati Kosovo, već da treba naći rešenje i okrenuti se budućnosti. Ali dobro, uvek je dobro skrenuti pažnju sa neke druge stvari na Kalinu izdajnika.

O silnim negativnim porukama koje je dobio, kaže:

– Očekivao sam da takvih poruke bude od starijih ljudi koji su prošli ratove i osetili na koži. Desilo se obrnuto, oni su mi rekli da sam u pravu i da je vreme da se okrene stranica i gleda u budućnosti.

Oni mlađi, “napaljeni”, “ostrašćeni”, koji nisu mnogo toga prošli u životu i na svu sreću, ne znaju za ratove, gubitke, užase, horore… bili su posebno kivni na Kalinića, jer eto, baš je on taj koji je “prodao Kosovo”.

– Imamo dugu i sjajnu istoriju, mnogo puta smo ispadali heroji, ali nekad treba da se uzmu u obzir objektivne činjenice. Volim Srbiju, ali očigledno da poslednjih decenija nešto ne štima. Klinci su verovatno odgajani na tim postulatima, pa kad na to dodate i medijski mrak u Srbiji… To sve doprinosi da krv uzavri – ocenuje Kalinić.

Upravo kao pozitivnu stvar navodi klični primer – odrastanje u multikulturnoj sredini kakva je Subotica.

– Prve komšije su nam bili Mađari, drugi Srbi, treći Hrvati, a četvrti Bunjevci. Shvatio sam da je apsolutno nebitno ko je odakle. Možemo zajedno da slavimo dva božića, ionako je sve slično.

Zato bi, dodaje, voleo da Srbija ima dobre odnose sa svim susedima.

– Čitav život te uče da budeš dobar sa komšijom, zašto mi uvek imamo neke tenzije? Oni bi trebalo da nam budu najbliži!

Zanimljiva mu je opaska o čuvenom srpskom izumu, koji je teško prevesti – inat.

– Za to ni ne postoji pravi izraz na engleskom. Možda bi to trebalo da patentiramo kao sarmu i da od toga napravimo neki brend. Ispostavilo se da u sportu ta tvrdoglavost može da bude dobra, ali u životu je često kočnica u uspostavljanju zdravih odnosa.

O društvenim mrežama, raznim negatovnostima, kaže da je “shvatio da ljudi traže senzacije” i da je stoga prestao da “muči sebe” i ima savet za sve:

– Mi još znamo i šta je nedeljni ručak, pa i dosada. Možda treba sebi da dopustimo da nam nekad bude i dosadno. Često iz dokolice nastanu dobre ideje.