Tanjug

Imunolog Borislav Kamenov izjavio je da antitela na koronavirus koja građani imaju ne znače i da su imuni na razboljevanje od kovida, i podseća da postoje brojni sučajevi koji su pokazali da se osobe, uprkos tome što su preležale zarazu – ponovo razbole.

– Verujem da neki ljudi imaju bolju zaštitu bez antitela, a mnogi i sa antitelima nemaju mnogo dobru zaštitu – istakao je on.

Podsetimo, deo studije koji je objavljen u medijima je pokazao da svaki peti stanovnik Srbije ima antitela na koronavirus, a najviše otpornih je među mlađima od 19 godina.

Iako se Beograd često spominje kao žarište koronavirusa, rezultati pokazuju da je tek oko 17 odsto Beograđana preležalo koronavirus, dok su građani Kragujevca, Šapca, Čačka, Valjeva i Užica među najzaštićenijim od virusa.

Ovi podaci prikupljeni su tokom drugog talasa koronavirusa u Srbiji, što znači da su brojke koji ukazuju na imunitet građana još više.

– To može da bude realno. E sada, pitanje je kada odredite antitela da li su ti ljudi zaštićeni. Dešavalo se da neko ima antitela, a opet se razboli. To praktično znači da nismo sigurni da li su antitela adekvatna zaštita od infekcije, ili nas štite određeno vreme – ističe Kamenov.

Koliko će vakcinacija biti delotvorna?

Prema njegovim rečima, to vreme koje nas štite antitela može da bude veoma kratko ili duže, i on pretpostavlja da je to vrlo individualno pitanje.

– Verujem da neki ljudi imaju bolju zaštitu bez antitela, a mnogi i sa antitelima nemaju mnogo dobru zaštitu – kaže on i dodaje da se ne slaže sa konstatacijom da to što neko ima antitela znači i da ima imunitet.

Kamenov ponavlja da uprkos tome što je istraživanje pokazalo da petina građana ima antitela, to ne znači i da imaju imunitet, kao i da “može da se desi da mogu da se razbole”.

Komentarišući najavljenu vakcinizaciju, on upozorava da može da se dogodi da ona ne bude delotvorna u tolikoj meri kao što se najavljuje.

– Za mnoge viruse nikada nisu napravljene vakcine. Naprosto, fizionomija reagovanja imunskog sistema je takva da ne može da se napravi odgovor u proizvodnji antitela. Vakcine koje se najavljuju će biti efikasne, ali nije svejedno da li će zaštita da traje mesec dana, tri meseca ili godinu dana – smatra Kamenov.

On podseća na slučaj gripa, zbog koga se svake godine ljudi vakcinišu kako bi se postigao imunitet građana.

Kamenov, koji je u prethodnom periodu naglašavao značaj uzimanja vitamina D u borbi protiv koronavirusa, ističe da on može da bude prevencija, kao i deo terapije. Objašnjava da se uzimanjem mnogo veće količine doza vitamina D korona može sprečiti, ali i da se pacijenti oboleli od kovida veoma brzo izleče uz pomoć njega.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime