EPA/Bas Czerwinski
Nema sumnje da je Bregzit strateška katastrofa za EU, ali čini se da ima malo onih koji shvataju da se EU kreće u pravcu još jedne katastrofe, kaže Karl Bilt.
Prema rečima bivšeg švedskog premijera i specijalnog predstavnika EU za bivšu Jugoslaviju, ta katastrofa se odnosi na Zapadni Balkan.
– Prošle nedelje Francuska je blokirala početak pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom, suprotno preporuci Evropske komisije i volji drugih zemalja-članica. Takva odluka može da sruši višedecenijski strateški pristup EU ka Balkanu – naveo je Bilt u kolumni za “Vašington post”.
On podseća da je nakon okončanja ratova na Balkanu devedesetih, prioritet EU bio uspostavljanje dugoročne stabilnosti na ovom problematičnom delu kontinenta.
– U 2003. godini na Samitu u Solunu evropski lideri zvanično su se obavezali da otvore učlanjenje u EU zemljama na Zapadnom Balkanu. Od tada to je bio svetionik koji je inspirisao i vodio politike zemalja regiona u cilju da reformišu svoje ekonomije i društva, kako bi se prevazišle podele iz prošlosti i pripremili za evropsku budućnost – istakao je Bilt.
Kako navodi, uz mogućnosti evropskih integracija, Srbija je trebalo da bira između svoje evropske budućnosti i prošlosti sa Kosovom, a time i da se normalizuju odnosi između Beograda i Prištine.
– Ako Evropa zatvori vrata, reč je o neizmernoj teškoći. I sa svim tim tenzijama, budućnost Bosne svakako će biti mnogo stabilnija ako zemlja bude uključena u evropske strukture – naglasio je bivši švedski premijer.
Francuski predsednik Emanuel Makron, kaže Bilt, priča elokventno o odgovornosti Evrope i želi da se pozicionira kao figura koja započinje novu trajektoriju EU od globalnog značaja, i sve to je dobro, i hitno potrebno, ali, objašnjava, istovremeno i teško kompaktibilno sa kredibilitetom EU u samoj Evropi.
Bilt smatra da je takva pozicija Francuske loša sama po sebe, ali da će posledice odluke ići mnogo dalje. Ukazuje da francuski veto nije bila blokada samo protiv Severne Makedonije i Albanije, već i protiv celog procesa proširenja na Zapadnom Balkanu, utapajući celu politiku proširenja.
– Možda nije bilo napisano eksplicitno, ali, implicitno, to takođe znači veto za Srbiju, Crnu Goru, BiH. I to će imati posledice na druga nerešena pitanja u regionu – zaključio je Bilt.
