Privatna arhiva
Ana Sinicki

Kaže se da Srbi najsavršenije sviraju, Makedonci pevaju, Rusi pišu najlepše pesme. A šta se dogodi kada se slovenska krv pomeša? Izrodi se svestrana lepotica glasa koji dira u dušu. Operska diva Ana Sinicki ima samo 36 godina i bogato životno iskustvo.

Po majci Makedonka a po ocu Ruskinja, rođena Beograđanka, potiče iz lekarske porodice. Otkriva da je umesto stetoskopa odlučila da stane na daske koje život znače i zapeva arije.

– Iako je mnogima čudno, nekako mi je bilo prirodno da se oprobam u muzici – otkriva za „Vesti“.

– Čitava moja porodica je muzikalna, mama mi je pored medicine završila muzičku akademiju, tata takođe uz doktorsku diplomu svira gitaru, kao i brat. Dok su se druga deca snebivala da nastupaju i recituju na porodičnim proslavama, ja sam se sama prijavljivala.

Umetnost je sama po sebi spoj nespojivog, pa je tako i ova umetnica svestrana. Uporedo sa školom, svirala je klavir i čekala da joj glas „sazri“ ne bi li se oprobala u svojoj najvećoj ljubavi – pevanju. Kako je vreme odmicalo, upisala je Muzičku akademiju i Fakultet za bankarstvo i trgovinu, kao i menadžment u umetnosti. Tri fakultetske diplome nisu umirile njenu želju za usavršavanjem. Onda je sudbina umešala svoje prste.

– Sasvim slučajno jedan naš pijanista me je spojio sa profesorkom sa Jejla. Poslala sam joj svoj snimak i ona me je na moje iznenađenje odmah pozvala na audiciju za postdiplomske muzičke studije u inostranstvu. Iako je rok za prijavu prošao, viša sila se pobrinula da stignem na vreme tj. za samo tri nedelje da prikupim dokumentaciju i otisnem se put Amerike.

Otkriva da je život u SAD u kampusu Jejla poput druge dimenzije i da je veoma zahvalna na tom iskustvu jer je osim znanja stekla i prijatelje iz celog sveta.

– Od stotinak ljudi primljeno je nas osmoro. Dobila sam punu stipendiju i nakon dve godine kada sam magistrirala produžila sam usavršavanje još godinu dana na programu Artist diploma. Trenutak kada sam primljena mogu da opišem kao da su mi se otvorila vrata koja vode u svet. Jejl je kao planeta u malom, gde su spojeni najpametniji i najtalentovaniji mladi umovi. Posebno mi je bilo drago što sam živela u studenskom domu, gde sam imala prilike da se upoznam sa ljudima različitih vera, kultura, opredeljenja.

Broj osam, po svemu sudeći, prati Anu u stopu! Govori čak osam jezika, koji su takođe Anina strast. Za nju s pravom može da se kaže da je poliglota. Ne samo da svojom pesmom priča tako da je svi razumeju već govori srpski, iz kuće je ponela znanje ruskog i makedonskog, u školi je učila engleski, a na fakultetima je uvek imala jedan ili dva nova jezika. Danas govori i španski, nemački, italijanski i francuski. Opersko pevanje je imalo i te kako uticaja da nauči romanske jezike jer su oni ključ arija.

Nastupala je na raznoraznim svetskim scenama. Izdvojile je role koje su joj bliske srcu.

– Najdraža uloga mi je Bizeova Karmen, takođe mi je draga Rosinijeva Pepeljuga koju sam pevala u Italiji na nekoliko scena. U Americi je to uloga Orlovskog, ruskog grofa iako je to muška rola. Za nju sam imala skroz uvijene brkove i bilo je baš simpatično. Ali, poenta glume je i da budeš nešto što nisi. Potpuna transformacija.

Otkriva da bi volela da otpeva ulogu Izabele u komadu „Italijanka u Alžiru“, i da nastupa u Sidnejskoj operi. Na pitanje šta joj je neostvarena želja, kao iz topa odgovara:

– Da proputujem ceo svet! Mogu da kažem da sam pola proputovala, a ostala je još jedna polovina…

Ruža kao „oružje“

Ana otkriva da se tokom nastupa dešavaju razne simpatične situacije.

– Obično kad pevam ariju Karmen Habaneru uvek imam taj scenski nastup. Nikad ne stojim samo uz klavir kad imam koncert jer ljudi posle izvesnog vremena počnu da gledaju od čega je plafon napravljen, koliko je sati. Uvek angažujem publiku da im bude zanimljivo, baš kao što to radi pop pevač. U toj ulozi Karmen ima ružu. Priđem nekom muškarcu i on pomiriše cvet ili se igram sa njegovom karavatom, ljudi se iznenade jer ne očekuju tako nešto, ali smatram da se na taj način opera približava publici. Na kraju arije na jednom nastupu sam htela da bacim ružu nekom gledaocu. Jedan jedini muškarac u tom trenutku nije gledao ka sceni. Ja sam od svih ljudi u sali baš njega slučajno pogodila u glavu. Čovek mora da pazi i na koncertu klasične muzike – kroz smeh priča svestrana umetnica.

Muzikoterapija leči boljke

Ana Sinicki, lepotica anđeoskog glasa, danas radi tri posla. Za to opet krivi želju za učenjem.

– Osim što nastupam, dobila sam i licencu turističkog vodiča pa stranim turistima otkrivam čari Beograda, jer gde god da odem srce me vraća u njega. Takođe radim i kao menadžer i pi-ar za Polikliniku AS Medikus.

Zna se da se kaže da muzika leči srce i dušu. Ana otkriva da muzika zaista ima ulogu u lečenju. Muzikoterapija je metoda koju koriste u AS Medikus poliklinici i koristi se za lečenje psihičkih oboljenja, ali i za razna druga organska oboljenja. Postoji određeni tip muzike koji se pušta pacijentima koja podstiče organizam da se samoisceljuje.