Ova najnovija optužba na račun tog najvećeg svetskog Internet pretraživača objavljena je u izdanju tog lista za inostranstvo, preneo je Rojters.
"Gugl" je u ponedeljak zatvorio portal na kineskom jeziku Google.cn i počeo da preusmerava pretrage na svoj sajt u Hongkongu , dva meseca nakon što je saopštio da neće prihvatiti zahteve kineskih vlasti za samocenzurisanje.
|
Mada ovako smeli komentari ne moraju biti odraz zvanične kineske politike, oni odslikavaju kinesku ljutnju na SAD posle nedavnih tenzija oko američke prodaje oružja Tajvanu, susreta američkog predsednika Baraka Obame sa Dalaj Lamom i poziva Vašingtona Pekingu da podigne kurs kineskog juana, podseća Rojters. |
Ministarstvo spoljnih poslova Kine je u utorak saopštilo da "Guglov" odlazak smatra "individualnim činom" jedne kompanije i ukazalo da je Kina i dalje otvorena za strane investitore.
Odgovor Pekinga na žalbe "Gugla" na cenzurisanje i napade hakera na njegove sajtove predstavlja takođe odraz nacionalističkih tvrdnji da "Gugl" i Vašington koriste nesporazum oko kineskog kontrolisanja Interneta da bi ispitali autoritet komunističke partije, preneo je Rojters.
" ‘Gugl’ za kineski narod nije bog. ‘Gugl’, u stvari, nije nevin kad je reč o vrednostima. Njegova saradnja i rad u dosluhu sa američkom obaveštajnom službom i bezbednosnim agencijama su dobro poznati", objavljeno je u komentaru na prvoj strani tog lista.
Takođe je ukazano da bi ta akcija "Gugla" trebalo da podstakne Kinu da se više usredsredi na razvoj sopstvene domaće tehnologije.
"Gugl" je "potpuno" pogrešno procenio situaciju i nije shvatio da je kineski narod izuzetno osetljiv na strane pretnje i pritiske, navedeno je u komentaru.
Rojters podseća da izdanje "Ženmin žibaoa" za inostranstvo često daje oštrije komentare nego glavno domaće izdanje.
Američki Stejt department je u utorak saopštio da je odluka "Gugla" da zatvori adresu Google.cn poslovnog karaktera i da u njenom donošenju nije učestvovala vlada SAD.
