Evropa bi mogla da očekuje novi priliv izbeglica zbog posledica globalnog zagrevanja, upozoravaju naučnici. Stručnjaci smatraju da bi porast temperature i ekstremni vremenski uslovi mogli da povećaju broj izbeglica iz siromašnih zemalja, koji utočište traže u bogatijim državama, međutim, studije su do sada obavljene na veoma maloj razmeri, prenosi AP.

Iz Sirije se beži zbog rata

U izveštaju koji je objavljen u magazinu „Sajens“, naučnici iznose zaključak da postoji „statistički bitna veza“ kada su u pitanju broj podnetih zahteva za azil i klimatske promene. Takođe su došli do zaključka da je broj prijava za azil rastao, što se temperatura više udaljavala od 20 stepeni Celzijusovih, odnosno idealne temperature za uzgoj žitarica.

– Ovo je prvo istraživanje koje povezuje temperaturu i migracije na globalnoj razmeri i zapravo pronalazi vezu – rekao je istražitelj Džejkob Ševe iz nemačkog Instituta za istraživanje klimatskih posledica.

Polazeći od prosečne brojke od 351.000 godišnjih zahteva za azil, istraživanje dolazi do zaključka da bi broj zahteva za azil u Evropskoj uniji mogao da poraste za 25 odsto do 2100. godine, čak iako se globalno zagrevanje uspori. Međutim, ukoliko ne dođe do usporenja globalnog zagrevanja do kraja veka, broj zahteva za azil mogao bi da premaši milion.

Autori napominju da njihovo istraživanje ne uzima u obzir druge faktore, kao što su sukobi, što bi takođe moglo da utiče na povećanje broja zahteva za azil. Takođe napominju da bi na klimatske promene trebalo gledati kao na faktor uvećanja rizika koji utiče na druge faktore zbog kojih ljudi inače napuštaju svoje domove, među kojima su i rat, ekonomski problemi i masovna glad. Jedan od autora, Volfram Šlenker, rekao je da posledice klimatskih promena po poljoprivredu neće biti momentalne.

– Možda će (izbeglica) imati jednu lošu godinu, ali ako ima skladištenih žitarica, u suštini može da se izbori sa tim. Međutim, ako temperatura trajno poraste u budućnosti i dođe do situacije da nikad neće imati dobre žitarice ponovo, možda će morati da se preseli – rekao je Šlenker, prenosi AP.

Tesna Afrika

Broj migranata rođenih u Africi dosegao je oko 36 miliona. U Aziji živi četiri miliona Afrikanaca, koji se kreću severoistočnim pravcem (Egipat i Sudan) i prvenstveno traže posao u bogatijim zemljama Bliskog istoka, u kojima se zaustavilo oko tri miliona Afrikanaca. U Severnoj Americi se broj njih u protekloj deceniji godišnje uvećavao za oko 1,5 miliona.

Pritisak na zemlje utočišta

Turska 3,7 miliona

Pakistan 1,4 miliona

Uganda 1,2 miliona

Sudan 1,1 milion

Nemačka 1,1 milion

Kolumbija 1 milion

Zemlje odakle dolazi 57 odsto izbeglica

Sirija 6,7 miliona

Avganistan 2,7 miliona

Južni Sudan 2,3 miliona

ZBIRNI PODACI UNHCR

41,3 miliona interno raseljenih

25, 9 miliona izbeglica

3,5 miliona azilanata

Trendovi

GDE SE NALAZE: Oko 80% izbeglica živi u zemljama koje se graniče sa njihovim zemljama porekla.

TRAJANjE: Približno četiri od pet izbeglica nalazi se u raseljenju najmanje pet godina. Jedna od pet izbeglica bila je raseljena 20 i više godina.

NOVI TRAŽIOCI AZILA: Najveći broj novih zahteva za azil u 2018. podneli su državljani Venecuele (341.800).

VEROVATNOĆA: Jedan od 108 ljudi na svetu danas je izbeglica, tražilac azila ili interno raseljeno lice. Pre 10 godina, odnos je bio jedan u 160.