Milan Vlašić

Prošle subote smo pisali o tome da su starosne penzije u Australiji iste za sve, bez obzira da li su ljudi u životu radili i koliko, ili nisu nimalo radili.

To je ta socijalna komponenta modernog društva. Oni koji su čitavog život radili možda osećaju zrno nepravde da im je penzija ista kao i onima koji nisu radili. Doduše, oni koji nisu radili su možda imali zdravstvene i druge opravdane razloge da rade manje ili da ne rade nikako tokom radnog veka pa sa toga aspekta njihova penzija nije sporna.
Uzimajući u obzir definiciju pravednog društva, njihova puna penzija je logična i opravdana. S druge strane svi oni koji su mogli, a nisu hteli da rade, i imaju punu penziju, indikacija su elemenata nekorektnosti iz ugla pojedinca.

Sa stajališta društva u celosti, potpuno je isto ko ima penziju – državi je važno da su svi podjednako zadovoljni, da troše novac u lokalu i ne iznose ga u inostranstvo.

Potreba za reformom

Pored ovoga imamo još jednu situaciju koja je česta za naše ljude u Australiji, a tiče se penzija i nekretnina. Naime, ako je neko u godinama pred penziju ili već u penziji, a ima kuću koja mu po broju prostorija i veličini naprosto ne odgovara sa stanovišta održavanja, logično je da se proda i da se kupi manja.

Manji prostor, manja kuća, a često manji stan je nešto što je logično za ljude koji ne žele ili ne mogu da troše puno vremena, energije i novca na održavanje velikog prostora. Rešenje je prodaja velike kuće i kupovima manjeg stambenog prostora. Međutim, tu se javlja drugi problem, vezan za penziju.

Naime, ako prodate veću stambenu jedinicu i kupite manju, logično je da vam ostane dosta novca. Dobili ste tu razliku, stavili na račun, ali problem je što nam se to uzima za “zlo“ i umanjuje penzija. Ovde država svakako mora razmisliti o narednim koracima, napraviti reformu da se pronađe rešenje gde će se ljudima omogućiti da uživaju u plodovima svoga rada, a da pri tome ne budu “kažnjeni“ preko umanjenja penzije.

Planirajte poteze

Ukoliko imate situaciju koja je opisana, važno je da konsultujete stručnjaka, advokata, knjigovođu ili nekog ko je specijalizovan za to područje, da planirate poteze nekoliko godina unapred. Važno je da se ne desi da, recimo, prodate veću kuću pa da kupite manju ili stan te da tu razliku poklonite potomcima, a da pri tome ne znate neko od osnovnih pravila (Na primer, da država prati i uzima u obzir šta ste u poslednjih 5 godina radili sa svojim nekretninama, novcem, imovinom u celosti).

U ovakvoj i sličnim situacijama postoje određeni limiti, kriterijumi koje morate ispuniti pa je važno da na vreme planirate poteze koji će vama i vašoj porodici biti od koristi, a da pri tome ne kršite ili bolje rečeno, ne pokušate da kršite neki od zakona i na taj način se poštedite nepotrebnog stresa i neugodnosti bilo koje vrste.
S obzirom da je u ovoj materiji važno da ne kasnite, ovde ću vas podsetiti jedne anegdote baš po pitanju kašnjenja.

Bili dvojica drugara koji su često kasnili na posao na gradilište. Jednoga jutr, kada su prilično zakasnili dočeka ih ljutiti šef i počne da ih kritikuje:
“Koji je razlog da ste toliko kasnili, nikako mi nije jasno“, reče on.
“Pa šefe“, odgovori prvi radnik: “Sanjao sam da sam putovao avionom po svetu i onda sam zakasnio na zadnji let i eto, zaspao pa sam tako zakasnio i na posao.
“Dobro, a koje je tvoje opravdanje“, upita drugog radnika, i dalje ljut.
“Zakasnio sam jer sam… njega čekao na aerodromu“, reče radnik.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime