Pexels
Ilustracija

Počinje Božićni post, između ostalog i vreme godine kada češće jedemo ribu. Retki su oni koji slušaju savete nutricionista i imaju ribu na trpezi bar dva puta nedeljno.

Postoje dva podatka o tome koliko građani Srbije u proseku pojedu ribe godišnje, navodi dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Zvanični podaci kažu da se u proseku pojede po pet kilogrma, a po nezvaničnim podacima, negde oko sedam kilograma po glavi stanovnika.

– Koliko bi trebalo? Mnogo puta više. Bar puta četiri, što znači, nekih tridesetak kilograma godišnje. Ili ako ne toliko, onda na nivou evropskog proseka, koji se kreće negde između 23 i 24 kilograma po glavi stanovnika – objašnjava profesor Marković.

Zašto i pored svih prednosti koje ima toliko malo koristimo ribu u ishrani, profesor misli da postoje tri osnovna razloga. Pre svega, odsustvo navike, jer nam je ishrana uglavnom bazirana na mesu toplokrvnih životinja.

– Drugi razlog je možda nešto viša cena od neopravdano očekivane. Da bi na primer odgajili jednu konzumnu pastrmku u Srbiji, u proseku je potrebno da prođe godinu i po dana. Da bismo odgajili konzumnog šarana, tri godine. Dok za konzumno pile, dovoljno je 40 do 45 dana – ističe profesor.

Treći razlog je, smatra profestor, to što se nedovoljno populariše i preporučuje upotreba ribe u ishrani.

Kako da prepoznamo kvalitetnu ribu?

Riblje meso je bogat izvor proteina, sadrži malo masti, ima mineralnih sastojaka i vitamina A i D koji su neophodni za rast, razvoj i intelektualni rad.

Kvalitet ribe uglavnom prati i visoka cena, ali ne mora da znači da su jeftinije ribe i manje kvalitetne. Skuša je, recimo izuzetan obrok, a uglavnom je dostupna svakome.

Kada treba da odlučimo koju ribu ćemo kupiti profesor savetuje da je uvek je bolja živa od sveže ribe, sveža od zamrznute i zamrznuta od konzervisane.

Ako biramo svežu ribu meso mora biti konzistentno, oči moraju biti bistre da bismo bili sigurni da je sveža. Ukoliko možemo da je dodirnemo, ako se prst odmah vrati, znači da je tonus dobar i da je sveža, ukoliko ostane udubljenje, znači da nije. Ukoliko se po škrgama razvlače neke bele niti, to je znak da nije sveža jer škrge bi trebalo da budu jasno crvene, kao krv.

– Kada je u pitanju zamrznuta riba, onda moramo da verujemo onome ko nam tu ribu prodaje. Tu postoji mogućnost da pogrešimo, jer vizuelno ne možemo da ocenimo svežinu – napominje dr Marković.

U svakom slučaju, sve što se uvozi, pa i namirnice ribljeg porekla, moraju da prođu kontrolu nadležnih institucija, poput Instituta za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu.

Riba iz ribnjaka ili otvorenih voda?

Kvalitet ribe najviše zavisi od vode u kojoj živi i čime se riba hrani.

– U šaranskim ribnjacima koji su najrasprostranjeniji kod nas, šaran se hrani žitaricama koje nisu za drugu upotrebu ili se hrani kvalitetnom ekstrudiranom hranom. Takva riba koja se hrani ekstrudiranom hranom je mnogo kvalitetnija – dodaje profesor.

Što se tiče ribe izlovljene iz otvorenih voda njen kvalitet isključivo zavisi od toga da li je živela u čistoj ili zagađenoj vodi. Tako da, ako je iz čiste vode, ima prednost nad ribom iz akvakulture.

Kao i za ostale namirnice, i za ribu se preporučuje ili kuvanje ili pečenje. Prženje je bolje izbeći.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime