Broj preminulih od posledica korona virusa u svetu u ponedeljak je premašio milion (1,000.555 žrtava), a trenutno je zaraženo više od 7,6 miliona ljudi širom planete. Od toga je 22 odsto žrtava u Evropi. Ujedinjene nacije smatraju da se kraj širenju pandemije ne nazire, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da bi broj preminulih od posledica korona virusa u svetu mogao da dostigne dva miliona žrtava pre nego što počne masovna upotreba delotvorne vakcine.
Pritom, direktor programa SZO za vanredne situacije Majk Rajan smatra da bi taj broj mogao da bude i veći ako ne budu usaglašene akcije za suzbijanje pandemije.
– Ako ne učinimo sve što možemo, broj od dva miliona smrtnih slučajeva nije samo zamisliv, nego nažalost vrlo verovatan – rekao je Rajan i dodao da posle devet meseci otkad je korona virus otkriven u Kini ne treba kriviti mlade za nedavni porast u broju zaraženih, uprkos sve većoj zabrinutosti da oni podstiču njegovo širenje nakon što su restriktivne mere i karantin ublaženi širom sveta.
Vapaj iz UN
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš dan u kojem je korona virus uzeo milionitu žrtvu nazvao je mučnom prekretnicom. On je istakao da se ne nazire kraj ni gubitku radnih mesta i prekidima u obrazovanju usled pandemije. Gutereš je ocenio da bi pandemija mogla da se prevaziđe odgovornim vođstvom, kroz saradnju i nauku i istakao i značaj mera predostrožnosti, poput fizičke distance i nošenja maske.
– Svaka vakcina morala bi da bude dostupna svima – rekao je Gutereš.
Međutim, vakcine za sve nema. Rusija je napravila jedinu delotvornu vakcinu sputnjik 5, ali tek do kraja godine trebalo bi da dosegne mesečnu proizvodnju od pet miliona doza mesečno (za imunizaciju su potrebne dve doze), što je dovoljno da zadovolji potrebe svog stanovništva do kraja 2021. Trenutno se u Moskvi vakciniše tek oko 600 ljudi dnevno, a od stranih država prvi ograničeni kontingent dobila je tek Belorusija. U redu za rusku vakcinu je još oko 20 savezničkih i partnerskih država, među kojima je i Srbija. Proizvodnja ruske vakcine u Brazilu, kako bi se nadoknadio manjak kapaciteta, tek bi trebalo da počne.
Ispitivanja u ćorsokaku
Situacija je još gora sa vakcinom koju razvijaju Univerzitet u Oksfordu i britansko švedska kompanija AstraZeneca. U ovaj preparat svet je polagao najviše nade s obzirom na ugled Oksforda. Međutim, kod nekoliko dobrovoljaca pojavile su se neurološke posledice. U julu je to bila skleroza, ali je kompanija tvrdila da je dobrovoljac oboleo pre vakcinacije, a Oksford da je reč o “neobjašnjivim neurološkim simptomima”.
U septembru je AstraZeneca javno priznala da se kod žene dobrovoljca pojavilo “neobjašnjivo oboljenje”, koje se interno vodi kao mielit (retka bolest kičmene moždine). Uprkos svemu, klinička ispitivanja na ljudima nastavljena su u Velikoj Britaniji i nizu zemalja, ali ne i u SAD.
Crni april
Najveći broj smrtnih slučajeva na dnevnom nivou zabeležen je 17. aprila, kada je u svetu registrovano čak 8.513 preminulih od posledica virusa korona . Smrtni slučajevi nisu prijavljeni u svega 14 država u kojima je registrovano prisustvo korona virusa.
Na svetskom nivou stopa smrtnosti u odnosu na ukupan broj registrovanih slučajeva iznosi tri odsto, a od korona virusa dosad se oporavilo oko 24,5 miliona obolelih, što je skoro tri četvrtine potvrđenih slučaja zaraze (33,1 milion) od izbijanja epidemije.
Posledice bez odgovornosti
Rojters je objavio da je AstraZeneca u avgustu zaključila neobičan ugovor sa EU koji joj daje imunitet, ako nešto pođe po zlu.
Naime, ova kompanija obavezala se da vakcinu proda EU po relativno niskoj ceni od dva i po evra, ali zato neće snositi odgovornost za uzgredne efekte primene. Dakle, ako se ispostavi da vakcina kompanije AstraZeneca zaista nanosi štetu ljudskom zdravlju, kompenzaciju žrtvama platiće poreski obveznici zemalja kupaca.
Takav imunitet nije dobila, na primer, francuska farmaceutska kompanija Sanofi, koja razrađuje vakcinu sa koncernom GlaxoSmithKline, ali ovaj preparat koštaće EU 10 evra.
Pritom je AstraZeneca dobila avans od 336 miliona evra za 400 miliona doza, a Sanofi 324 miliona za 300 miliona doza.
U Evropi 220.000 žrtava
Najviše smrtnih slučajeva registrovano je u Sjedinjenim Američkim Državama – više od 209.000, sledi Brazil sa 141.000 preminulih, dok se na trećem mestu crne liste nalazi Indija sa oko 95.000 umrlih. U Meksiku je zabeleženo oko 76.000 žrtava.
Na evropskom kontinentu registrovano je ukupno 220.000 preminulih.
Velika Britanija 42.000
Italija 35.800
Francuska 31.700
Španija 31.200
Rusija 20.300
Bez kupleraja u Briselu
Niz evropskih zemalja u ponedeljak je najavio da će nakon porasta broja novozaraženih uvesti nove mere za borbu protiv širenja korona virusa, koje podrazumevaju zabranu i ograničenje putovanja i okupljanja uključujući sportske i kulturne manifestacije, rano zatvaranje barova, rad od kuće u najvećoj mogućoj meri, obaveznu socijalnu distancu i nošenje maski. Gradske vlasti Brisela otišle su korak dalje i do daljnjeg zabranile prostituciju. Zatvorena su tri hotela u kojima su radile prostitutke, a policija sprovodi redovne racije.
Ove države bile su primorane da pooštre mere, pošto je, naprimer, u Holandiji broj slučajeva premašio rekord iz aprila. Slično je u Slovačkoj gde je preporučeno i izbegavanje porodičnih okupljanja, a u Velikoj Britaniji će se kažnjavati primanje gostiju.
U Španiji oko 1,1 milion stanovnika Madrida i okoline ne sme da napušta svoj kvart, osim u slučaju odlaska na posao, u školu ili sud. Iste mere predviđene su za pokrajine na jugu, gde je najviše migranata. Strože mere primenjuju se i u Italiji, posebno na Siciliji, gde pristižu migranti.
Austrija testira đake
U Austriji trenutno ima 1.125 obolelih đaka i nastavnika obolelih od korona virusa. Od toga, samo je u Beču oko 600 zaraženih đaka.
Krizni štab je odlučio da sprovodi testiranja dece koja su bila u kontaktu sa zaraženima, a da rezultati stignu u roku od 24 sata kako bi se izbeglo da mališani provode dugo vremena u karantinu i da bi se izolovala obolela deca.
U Beču je trenutno 225 zaraženih hospitalizovano, što je više nego na vrhuncu epidemije u Austriji 31. marta. U celoj Austriji zaraženo je 469, od kojih 88 na intenzivnoj nezi.
Biram rusku vakcinu
Epidemiolog dr Radmilo Petrović, nekada rukovodilac Instituta Torlak, kaže da će sigurno biti nekoliko vakcina, a da treba izabrati ne po zemlji u kojoj je nastala, nego na osnovu tehnologije po kojoj je pravljena i samoj strukturi.
– Kada bih birao između kineske, britanske ili američke, izabrao bih rusku vakcinu, jer je najkompletnija. Rusi imaju najveće iskustvo, napravili su vakcinu za ebolu i jedan oblik SARS virusa. Imali su pozitivne i negativne situacije, iz kojih su mnogo naučili. Još pre 50 godina su videli šta ne treba raditi – kaže dr Petrović.
Prema njegovim rečima, u ovoj oblasti prednjačili su Amerikanci, Rusi, Kinezi i Englezi, a čini mu se da su Francuzi ispali iz trke, iako se dugo činilo da imaju najmoderniju tehnologiju koja im omogućava proizvodnju. Kinezi su prvi reagovali, ali dr Petrović kaže da nemaju tehnološkog iskustva.
