Foto: Pixabay
Beba

Koronavirus je zadao ozbiljan udarac natalitetu širom sveta, a figurativno rečeno, manji broj roda sa najslađim zavežljajima pristiže i u Srbiju. Strah i odlaganje rađanja vidno je i u brojkama. Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, od početka godine do marta u Srbiji je rođeno 14.334 bebe. To je u odnosu na isti period 2020. manje za 188 novorođenčadi. U januaru ove godine rođena su 602 deteta ili 11,7 odsto manje u poređenju na isti mesec prošle.

Novi sojevi

Očito je, kaže dr Tomislav Stevanović, specijalista pedijatrije, da se nisu ostvarila predviđanja s početka pandemije COVID-19
kako će rasti natalitet sa uvođenjem vanrednog stanja u zemlji.

– Pandemija je napravila socijalnu psihozu sa depresivnim elementima kod, može se reći, svih starosnih struktura, pa tako i među bračnim parovima koji planiraju potomstvo – ukazuje Stevanović za “Vesti” na jedan od razloga zbog kojih je natalitet niži u doba korone.

Priroda opakog virusa, kako se pokazalo, menja se protokom vremena.

– Ako populacija nije dovoljno vakcinisana, virus prelazeći sa čoveka na čoveka, mutira i tako se stvaraju i šire različiti sojevi. Videli smo da ti mutanti menjaju starosnu dob pacijenata, jer obolevaju sve mlađi uzrasti. Napada i decu i trudnice, a ima slučajeva da ugrožava porodilje, plod i novorođenče, mada se pre svega desetak meseci tvrdilo se da je nemoguć prelaz virusa preko placente na plod, kao ni tokom samog porođaja. Slično je bilo mišljenje o njegovom prelazu preko majčinog mleka. Nažalost, vreme je pokazalo da virus i te kako menja svoja pravila širenja i kliničke slike bolesti – priča povodom smrti trudnice u Nišu i bebe u Kragujevcu, ali i istih slučajeva u regionu.

Spas u vakcini

Naročito su, kaže, ugrožene buduće mame koje ne smeju da prime cepivo usled autoimunih ili drugih bolesti. Da bi ih zaštitili, kaže, treba da se vakcinišu ukućani, a tokom trudnoće i porođaja buduće mame treba da traže od zdravstvenih radnika na uvid sertifikat o vakcinaciji.

U Vranju je od posledica virusa COVID-19 preminuo dečak, a Stevanović ukazuje da se to se ne dešava samo u Srbiji, već na globalnom nivou.

– U kontaktu smo sa referentnim inostranim centrima koji prate uticaj akutnog obolevanja na sve starosne strukture, pa i najmlađe. Ima slučajeva da su deca pozitivna na virus, prođu bez simptoma oboljenja, a onda se pojavi mikrotromboza srčanih i drugih krvnih sudova – objašnjava zašto se u više zemalja otvaraju postkovid bolnice.

Sa virusom se, tvrdi on, čovečanstvo ne može izboriti bez masovne imunizacije, jer mere prevencije jesu dobre, ali nisu dovoljne.

– Da li će se COVID-19 zadržati sezonski kao grip, ne znamo kao ni da li će biti akutnog ili hroničnog obolevanja kod mališana. Znamo da je dečja populacija odgovorna za prenos gripa, ali za sada ne širi intenzivno virus iako ne znači da neće širiti u budućnosti – objasnio je on.

Oprez mladih parova u Srbiji pokazao se u podacima Republičkog zavoda za statistiku: od januara do decembra pandemijske 2020. na svet je stiglo 61.693 beba, što je za 1.791 ili 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2019. U 2020. najviše novorođenčadi ugledalo je svet u julu (5.896) i oktobru (5.483), ali su ti rekordi bili manji nego u istom periodu 2019. Pokazuje se da su roditelji planirali potomstvo onda kada se za koronu nije ni znalo, pa su meseci 2020. u kojima je zabeležen skok u rađanju u odnosu na 2019. bili januar sa 5.521 beba, odnosno 245 mališana više, jun sa 5.258 beba više nego 2019. kada je bilo 4.907 i septembar sa skorom 5.711:5.524.

Vojvođani ruše statistiku

Zanimljivo je da se Vojvođani nisu mnogo obazirali na koronu, što potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je jedino severna pokrajina zabeležila rast živorođenih u poređenju sa istim periodom 2019. godine. U Vojvodini se tokom 2020. godine 15.550 puta u porodilištima začuo plač, odnosno 132 puta više nego u 2019.

Imunizovati i trudnice i decu

Tomislav Stevanović podseća da su sve vakcine istraživane u tri faze, a da je za sada Fajzer/Biontek pratio efekte kod trudnica i pokazalo se da su one koje su primile samo jednu dozu tog cepiva prenele dovoljno antitela na novorođenče. Preporuka je da se vakcinišu posle prva tri meseca.

– Ispitivana su naknadno i deca sa dokazanim, odličnim imunim odgovorom, navodno uz 100 posto efikasnost. Dakle njihova vakcinacija bi mogla trajno da zapečati sudbinu ove pošasti – kaže Stevanović i podseća da je Institut za javno zdravlje Batut izdao Stručno metodološko uputstvo za vakcinaciju fajzerom trudnica i dece od 16 do 18 godina.