Sa Kristinom Gojković (26), aktuelnom dvoranskom prvakinjom Srbije u skoku uvis razgovarali smo o njenim najvećim uspesima, planovima koje ima za budućnost, ali i teškoj situaciji u kojoj se, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nalazi atletika u našoj zemlji.
Kada si počela da se baviš atletikom i kada si otkrila ljubav prema “kraljici sportova”?
– Atletikom sam počela da se bavim 2008. godine. Talenat je prepoznao moj tadašnji profesor, a kasnije i trener Guerino Kodnik, sa kojim sam stekla iskustva u atletici, izvela prve skokove, dobila prve sprinterice. On je bio moja karta za ulazak u ovaj svet i hvala mu na tome! Učestvovala sam na školskim takmičenjima, svake godine, prvo sam bila prvakinja opštine, zatim grada, a onda sam postala član tadašnjeg atletskog kluba OAK Beograd, pa sam postepeno počela i da nastupam na klupskim takmičenjima, prvenstvima države itd. U početku nisam bila toliki zaljubljenik u skok uvis, malo sam skakala udalj, zatim nekoliko trka na 100m i 400m prepone, pa troskok, ali nekako sam se uvek vraćala skoku uvis.
Koji su tvoji najveći uspesi i na šta si najviše ponosna u dosadašnjoj karijeri?
– Aktuelna sam indoor prvakinja Srbije za 2019. godinu i to je trenutno moj najveći uspeh, koji predstavlja odskočnu dasku za dalju karijeru i budućnost. Prvi put sam 2012. postala dvoranska prvakinja države i evo, posle 7 godina napornog rada, sa daleko boljim rezultatom od 177 cm, san mi se ostvario i dao mi dodatnu energiju da krenem dalje. Prvo mesto mi je obezbedilo učešće na Balkanijadi koja se ove godine održavala u Turskoj. Bila sam veoma srećna kada sam dobila poziv za reprezentaciju i mogućnost da predstavljam našu zemlju na tom takmičenju. To je za mene bio prvi nastup i izuzetno sam ponosna na sebe, jer sam posle toliko truda i godina uradila ono što sam želela.
Takođe, 2017. sam prvi put nastupila u sedmoboju. Sama sam se pripremala, u ne tako dugom vremenskom periodu, iskoristila sam sve svoje znanje i zauzela 3. mesto na prvenstvu Srbije u sedmoboju za seniorke.
Čime si trenutno preokupirana i kakvi su ti planovi za budućnost?
U maju ove godine odlučila sam da okušam sreću i probam da otvorim sebi nove puteve. Tako sam bez ičije pomoći i finansijske podrške otišla na Kipar kako bih se spremala za predstojeća takmičenja.
Vreme na Kipru je fenomenalno, uslovi takođe, što je i najbitnije. Staza, ledene kupke, masaže, sve što jedan sportista treba da ima. Međutim, poznato je da kada ste na ovom nivou takmičenja, nemate sponzorstvo pa morate sami da se snalazite kako znate i umete.
Srećom, diplomirani sam profesor sporta i fizičkog vaspitanja, na Fakultetu za sport i fizičku kulturu u Beogradu, pa moram da radim kako bih finansijski mogla da izguram ovaj period dok ne dođu sponzorstva i stipendije. Na žalost, u našoj zemlji se ne ulaže toliko u atletiku, stipendiju možete dobiti samo ako ste napravili veliki rezultat na evropskom nivou, a niko ne pita kako se izdržavate dok se ne dođe do tog nivoa.
Moj glavni cilj je Evropsko prvenstvo koje se održava sledeće godine u Parizu. Spremam se punom parom i nadam se da ću uspeti da istrajem na tom putu, zaključuje Kristina Gojković, dvoranska prvakinja Srbije u skoku uvis.
