Docent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković izjavio je danas da ne očekuje eskalaciju sukoba na liniji Kijev Moskva, jer bi to vodilo u novi svetski rat, bilo bi iracionalno i ne bi bio nikome u interesu.
– Iako očekujem da tenzije mogu da se nastave i u narednim nedeljama, ne očekujem dublju eskalaciju nasilja – da će Rusija okupirati Ukrajinu, a ni da će NATO-a odgovoriti bilo kakvom vrstom oružane agresije, jer bi to vodilo u treći svetski rat, što bi bilo iracionalno, i ne bi bilo u interesu bilo koje od strana – rekao je Nedeljković za Tanjug.
Dodao je da se barem na mentalnom nivou postoji vraćanje u vreme hladog rata i da se podiže zid nepoverenja između strana.
– Očekujem da se tenzije podižu do novog nivoa i da će svaka strana voditi računa da ne prelazi crvene linije – za Rusiju je to da Ukrajina postane članica NATO-a, a za NATO države okupacija Ukrajine i izlazak iz geografskih oblasti Donjecka i Luganska – rekao je on.
Naveo je da okončanje krize vidi u pregovorima pod pokroviteljstvom UN, OEBS-a ili neke druge organizacije ili da strane bilateralno ili multilateralno sednu za sto.
Kaže da ne bi isključio pogranične sukobe, ispaljivanje artiljerije između Luganske oblasti, Donjecka i njihovih vojnika i oružanih saga Ukrajine i naglašava da je najvažnije da nema dubljih oružanih sukoba.
Na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, da Ruske trupe ulaze u Donbas, dodaje da su ruske trupe ušle u tu oblast 2014, odnosno da je nisu nikada ni napuštale.
Stoltenberg je, kako kaže, mislio na mirotovorce koje je Putin najavio.
– U tome ne vidim ništa novo a ni preveliki problem koji bi vodio ka eskalaciji sukoba i dubljim sankcijama – rekao je docent FPN.
Navodi da je Rusija kroz istoriju uvek nastojala da države u svojim pograničnim regijama drži u pokornosti ili tako da im ne budu bezbednosni izazov.
– To danas nije slučaj sa proširenjem NATO na baltičke države ili mogućim eventualnim proširenjem na Ukrajinu, sa druge strane države članice zabrinute su da bi posle Krima, Gruzije i Ukrajine na meti mogla da bude neka baltička zemlja. pogotovo Estonija koja ima više od 20 odsto stanovnika Rusa i da bi Putin u svojoj, kako se smatra, iracionalnosti mogao da posegne i za tim teritorijama, a sobzirom na NATO sporazum države članice bile bi u obavezi da bezbednosno odgovore i da im pruže vojnu podrsku – rekao je on.
Upozorava da bi to značilo novi svetski rat i da zato svi gledaju da ga izbegnu.
– Svaka strana nema poverenja u onu drugu, ali čvrsto drži liniju, znatno čvršće nego 2014, godine kada je reč o Krimu – rekao je Nedeljković.
Na pitanje da li SAD zanemaruju interese evropskih država, kako bi ostvarila svoje, vezano za odnose Moskve i Kijeva, kaže da SAD sada posle neke vrste kolebljivosti koja je postojala u vreme predsednika Donalda Trampa, žele da pokažu da je čvrsto vezana za saveznike i da ih neće prodati.
To je kako kaže na neki način poruka Kini i saveznicima SAD u Aziji da neće napusti Japan, Južnu Koreju, pa ni Tajvan i Pekingu mora da bude veoma obazriv prema njima.
Najveći dobitiki krize je, kako je ocenio, Kina sa koje je skinuto svetlo i fokus Bajdenove administracije makar na jedno vreme.
Kaže da ne vidi kao preteranu pretnju po Rusiju, to što predsednik Ukrajine Zelenski najavljuje da bi Ukrajina mogla da uvede vanredno stanje.
Ako je zemlja ugrožena mora da odgovori, rekao je Nedeljković i dodao da se sada svaka strana trudi da podigne ulog.
– Pokeraški rečeno trude se da ubace dodatne čipove u igru u najmanju ruku da bi osujetili drugu stranu, to radi Putin, to radi Zelenski to rade SAD, UK – rekao je Nedeljković.
