Najnoviji izveštaj vebsajta za nekretnine “Domain” pokazuje da tržište na Sunčanoj obali pokazuje znake zahlađenja, jer su cene kuća pale prvi put u nešto više od tri godine.
Cene junita su takođe imale najveći pad, pokazuju kvartalni junski podaci.
Šef za istraživanje i ekonomiju Domaina, Nikol Paul, kaže da su cene zabeležile pad od 2,4 odsto u proteklom tromesečju.
– Bio je to dug period rasta cena. Dok 2,4 odsto za tri meseca zvuči kao priličan pad, međutim, kada pogledate cene u protekloj godini, one su skoro 21 odsto više u poslednjih 12 meseci – naglasila je Paulova.
Prema njenim rečima, najnoviji izveštaj pokazuje da je vrhunska stopa rasta sada prošla i da tempo rasta usporava.
Brojke pokazuju da se najveći rast cena nekretnina u regionu, od 2003. godine, naglo zaustavio.
Ipak, uprkos padu, prosečne cene kuća na Sunčanoj obali su i dalje bile na granici od milion dolara.
– Srednje vrednosti kuća su i dalje veoma visoke, ali su povučene s rekordnih 1,025 miliona dolara iz prošlog kvartala – istakla je Paulova, dodajući da je slična situacija i sa junitima, koji su pali za 1,8 odsto u junskom kvartalu i srednja cena iznosi 655.000 dolara.
Pad cena biće hladna uteha za one koji su raseljeni zbog krize smeštaja u regionu.
Naime, analitičar istraživanja nekretnina, kaže da je trenutno 14.000 ljudi beskućnika na Sunčanoj obali zbog kombinacije visoke kirije u toj oblasti i nedovoljne ponude stambenog fonda za iznajmljivanje.
“Direkt kolektiv”, kompanija za istraživanje i razvoj imovine, proučavala je podatke popisa kako bi stekla bolju predstavu o tome koliko je ozbiljna kriza beskućnika u regionu.
Direktor istraživanja, Mel Kejli, kaže da se pokazalo da se više od 3.500 nekretnina za iznajmljivanje vratilo na tržište kao kuće u kojima žive vlasnici.
– Dakle, ako uzmete u obzir podatke iz popisa, kao i prošlu godinu, imamo nedostatak nekretnina za iznajmljivanje između 5.500 i 7.500 na ovom području – istakao je Kejli i dodao da to znači da je u zajednici raseljeno 14.000 ljudi, jer nema dovoljno raspoloživog prostora.
Pored toga, Kejli je čuo srceparajuće priče o onima koji su se iznenada prvi put našli bez krova nad glavom.
– Zaista je teško nositi se sa brojem priča o ljudima koji “surfuju na kauču“, o porodicama koje spavaju u automobilima, o sve većem broju beskućnika. To samo pokazuje koliko je ova kriza zaista loša – istakao je Kejli.
Kompanija je saopštila da se priprema da pokrene strategiju stanovanja u zajednici u narednih dve nedelje, u pokušaju da okonča beskućništvo u regionu tokom naredne decenije.
Inicijativa HEUS – “Kuća za sve pod suncem“, sarađivaće sa grupama u zajednici u lobiranju na sva tri nivoa vlasti.
– Ono što nam je potrebno jeste pristup vlade i cele zajednice, jer postoje načini i sredstva da se to pitanje promeni. Dakle, moramo da sagledamo sve, od vladine politike do poreza na zemljište, stopa takse, složenih pravila planiranja i kako one sprečavaju investitore da dodaju u snabdevanje – objasnio je Kejli.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi razviti hitan akcioni plan za rešavanje problema s nedostatkom stambenog prostora, slično strategiji koju je nedavno pokrenuo Savet Nuse.
Portparol Saveta Sunčane obale je rekao da ostaje posvećen saradnji sa svim nivoima vlasti na poboljšanju pristupa uslugama za ljude koji se suočavaju sa beskućništvom i rešavanju pitanja pristupačnosti stambenog prostora.
– Savet se povezuje sa zainteresovanim stranama kako bi započeo razvoj akcionog plana za stanovanje i beskućništvo – izjavio je portparol i dodao da će priprema nove planske šeme takođe, uzeti u obzir buduće stambene potrebe u regionu, ali da se neće i dovoljno brzo pratiti.
Svake godine novo predgrađe
Prema rečima Mela Kejlija, na Sunčanoj obali treba da se svake godine gradi ekvivalentno novo predgrađe, u narednih 20 godina, da bi održao korak sa rastom stanovništva, smatrajući da prognoze potcenjuju broj ljudi.
– Potrebno nam je više od predgrađa godišnje, svake godine, kako bi smo zadovoljili broj ljudi koji dolazi na Sunčanu obalu. Najverovatnije je nam je potrebno više od 4.200 novih stambenih jedinica godišnje.
