Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je da, i pored preuzimanja vlasti talibana u Avganistanu, ne namerava da primi dalje izbeglice iz te zemlje u Austriju.
„Nisam mišljenja da mi u Austriji treba da primimo više ljudi, već sam suprotnog stava”, poručio je on time se suprostavljajući zahtevu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je zemlje članice pozvala na prijem izbeglica iz Avganistana.
Kurc je, za televiziju Puls 24, kazao da međunarodna zajednica mora učiniti sve na poboljšanju situacije u Avganistanu, ali i da Austrija mora da prizna da „nije sve u njenoj moći”.
Austrija je, kaže, tokom migrantske krize primila 44.000 Avganistanaca, čime je dala naproporcionalno ogroman doprinos i time ima najbrojniju avganistansku zajednicu po broju stanovnika na svetu posle Irana, Pakistana i Švedske.
Kurc je rekao da pod njegovim mandatom na čelu vlade neće biti prijema daljih izbeglica iz Avganistana.
Ukazao je na veoma tešku integraciju tražioca azila iz Avganistana.
„56 odsto mladih Avganistanaca u Austriji podržavaju, na primer, nasilje ako neko uvredi njihovu veru”, objasnio je on.
Kurc je naglasio da susedne zemlje treba da pomognu Avganistancima, a s tim u vezi je konkretno je naveo Turkmenistan i Uzbekistan koji, kako smatra, su do sada relativno malo izbeglica primili.
EU, dodaje, treba da podrži zemlje u regionu i uveri ih da im ponude pomoć i zaštitu.
Kurc ističe da EU mora osigurati i da spoljna granica bude dobro zaštićena i borba protiv ilegalne migracije odlučno vođena, kao i borba protiv krijumčara ljudi.
On je istakao da se ne može negirati da je stravično što su radikalnoislamistički talibani tako brzo osvojili zemlju i da su uslovi života neprihvatljivi, ali se mora jasno staviti do znanja da Evropa nema sve u svojim rukama i ne može određivati šta treba da se desi u nekoj drugoj državi.
„Stanje građanskog rata i ponavljajući nemiri su duha istorija i tradicija te zemlje, podsetio je on.
Sve drzave koje su poslale svoju vojsku da sire demokratiju u Avganistanu i drugdje, treba da uzmu izbjeglica i da im daju stambeno i ekonomsko osiguranje. Ili u suprotnom ovakve vojne “demokratske” akcije mogu se tretirati kao pljacka, koja na osnovu statistike prelazi u ubistva, silovanja, mucenja neduznih civila.
Danas, Kina i Rusija se protive ovakvim vojnim intervencijama, te postaju prijetnja demokratskim okupatorima.