To što francusko-nemački predlog ni Kosovo ni Srbija nisu prihvatili sa oduševljenjem, znak je da on možda i nije tako loš, ocenjuje bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič i dodaje da svaki predlog mora da predstavlja kompromis.
Petrič za “Vesti” ističe da će biti teških etapa na putu ka ispunjenju ovog predloga, ukoliko bude prihvaćen, za Beograd i Prištinu.
“Najvažniji primer je, da na jednoj strani, Beograd želi da Priština konačno započne sa primenom dogovora o ZSO. Ta zajednica, ili kako god je neko zvao, mora biti uspostavljena, korak po korak. Na drugoj strani, Priština želi da ide u pravcu priznanja, a to neće biti moguće odmah. Važno je da u Beogradu shvate da je bitno da se za Srbe na Kosovu poboljšaju uslovi života. To bi takav sporazum doneo sa sobom i to je ključno”, rekao je Petrič govoreći o predlogu.
Kaže da se radi o važnom koraku ka normalizaciji, ali da još uvek ne znači postizanje konačnog dogovora.
“To je predlog, a to znači da postoji konkretna ideja kako da se izađe iz situacije koja predugo traje, a u kojoj nema napretka, jer dijalog poslednjih godinu i po ili dve godine služi samo da gasi požare, ali ne uspeva da dovede do normalizacije odnosa”, ukazao je on.
Zato smatra da francusko-nemački predlog ne definiše konačno rešenje, već je važan međukorak na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
“Nema formalnog diplomatskog priznanja, ali prema uzoru nemačko-nemačke saradnje, treba na pragmatičan način preduzeti važne korake u međusobnoj normalizaciji odnosa”, rekao je Petrič.
Upitan da li veruje da je moguće sad postići sporazum, odnosno da obe strane prihvate predlog, kaže da važnu ulogu imaju ličnosti koje vode Srbiju i Kosovo.
“Bio sam na raznim sastancima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija i imao sam utisak da su se oni poštovali na neki način. Potrebno je izvesno poverenje u drugu osobu u pregovorima. Aljbin Kurti je drugačija ličnost, osoba za koju je, očigledno, pojam “kompromis” strana reč. I nije jedini u regionu”, ocenjuje Petrič.
Dodaje da u regionu nema kulture kompromisa, jer se smatra da je kompromis nešto u čemu se gubi, što nije tačno.
Na konstataciju da se čini da SAD više od EU insistira na Zajednici srpskih opština i sporazumu, kaže da se ne slaže sa takvom ocenom, jer je, dodaje, iz razgovora sa Miroslavom Lajčakom i drugima iz EU, razumeo da Brisel ove godine želi uspeh po pitanju Kosova i Srbije.
“Vašington i Brisel dobro sarađuju i treba shvatiti da se ne radi samo o EU, već i o dve najvažnije zemlje Unije – Nemačke i Francuske – koje podržavaju napore za normalizaciju”, dodao je on.
Dodaje i da nema ultimatuma Nemačke i EU, ali da će Srbija morati da odluči da li želi ka Evropi, da zapadne investicije dolaze i dalje, što je važno za ekonomski razvoj.
“Ali, uveren sam da bi Srbija bila dobro posavetovana, ako bi nemačko-francuski predlog, koji EU i SAD podržavaju, detaljnije sagledala i upustila se u razgovor o njemu”, rekao je Petrič.
Na pitanje koliko je predlog sličan nemačko-francuskom rešenju, kaže da su sličnosti “ograničene”, te da se odnose, pre svega, na potrebu da se preduzmu pragmatični koraci, dok je razlika u tome što je nemačko-francuski ugovor doveo do članstva obe Nemačke u UN, a toga u ovom predlogu, tvrdi, nema.
“Ovaj predlog sadrži duh nemačko-francuskog sporazuma”, dodao je Petrič.
Neće kaže biti lako predsedniku Srbije da objasni da mora da se prihvati predlog.
“Sigurno to nije lak zadatak. Zato je potrebno objasniti i informisati građane. Moraju se partneri, EU i SAD, Nemačka, i drugi pozvati kako bi javno objasnili šta je činjenično stanje. Trenutno, čini mi se, vlada mnogo pometnje o tome šta piše u dokumentu, I šta bi mogao biti ishod. Moraju se ukloniti emocije, oduzeti argumenti nekonstruktivne opozicije i stvoriti klima za pregovore koja bi doveli do pozitivnih ishoda”, ponavlja Petrič.
U Prištini, primećuje, kažu da odbijaju ZSO, ali ne kažu da i u odluci Ustavnog suda, iz koje se se uvek citira samo prvi član, u drugom članu jasno stoji da takva zajednica može postojati.
“Obe strane, uz pomoć EU i SAD, treba da pokušaju da postanu konkretnije, šta može da se nađe u dogovoru, a šta ne, kako mogu da se približe. Došlo je vreme za konkretne pregovore”, smatra Petrič.
Upitan da li će Kurti na kraju prihvatiti uspostavljanje ZSO, odgovara da dogovoreni sporazumi moraju biti poštovani, pa taj princip mora da poštuje i Priština, te da Kurti može da kaže eventualno da ne želi ZSO na određen način, ali samo uspostavljanje ZSO ne može odbiti.
” Princip međunarodnog prava i pravnih država je da se potpisani sporazumi moraju poštovati i od budućih vlada. Da toga nema ne bi bilo međunarodnih odnosa “, objasnio je on.
Kada je reč o etnički motivisanim napadima na Srbe, kojih je na Kosovu mnogo u poslednje vreme, Petrič kaže da je to posledica nerešene situacije, koja predugo traje.
Na pitanje da li će francusko-nemački predlog biti prihvaćen i može li se do konačnog rešenja još ove godine, ponavlja da treba ući u razgovore.
“Optimističnije gledam na to da će Beograd preuzeti rizik i ući u raspravu o sadržaju predloga. U Prištini se mora objasniti da se želi da srpska zajednica na Kosovu dobije formu organizacije. To bi na obe strane bio prvi korak koji bi omogućio da se narednih meseci dođe do važnog napretka”, rekao je Petrič.
Upitan treba li EU da obeća nešto zauzvrat, kaže da je članstvo u EU “teška stvar”, koja dugo traje.
“Mislim da članstvo teška stvar, koja dugo traje. Pošto se Ukrajini ponudilo članstvo, potrebno je da se u evropskim integracijama Balkana brže napreduje. Mislim da je to moguće time što bi se države Zapadnog Balkana korak po korak u približavanju EU uključuje u njene strukture. Na primer najpre u zajedničko evropsko tržište. To je najvažnija institucija EU, koja omogućava slobodan protok robe, ljudi, usluga. Uključenje u zajedničko tržište, posle ispunjenih uslova, mnogo bi značilo zemljama na Balkanu”, objasnio je on dodajući da bi građani Balkana mogli tako da uživaju u benefitima zajedničkog tržišta i vide prednosti Unije.
Kaže da ni to uključenje nije tako lako, ali je lakše sprovodljivo od članstva zbog straha od proširenja veta sa 27 na 30 ili više država .
“Zbog Mađarske koja ulaže veto u vezi raznih stvari članice poput Nemačke i Francuske kažu da ne žele da se to unese u EU proširenjem”, objasnio je on.
Vučić nije Putinov čovek
Komentarišući česte izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je predsednik Srbije “produžena ruka Vladimira Putina”, i da želi da izazove destabilzaciju na Balkanu, Petrič navodi da se politika Srbije, unutrašnja i spoljna, a i prema Kosovu, oslanja na dva stuba koja su značajno pod uticajem Rusije.
“Prvi je energija, isporuke ruskog gasa Srbiji po povoljnoj ceni, što je za građane, privredu, pa i investitore veoma važno. Drugo, Rusija je garant da će doći do priznanja Kosova, tek kada Beograd bude na to pristao. Veto Rusije podupire i srpsku politiku prema Kosovu”, objašnjava Petrič.
Zato je sada teško od Beograda tražiti da se potpuno i frontalno okrene protiv Moskve.
“Koliko bi to bilo dobro po evropsko približavanje, teško je kada je reč o energetskoj bezbednosti. Uz to, potpuno okretanje od Rusije, za Beograd bi značilo da se odriče važnog stuba Rusije u UN. To je škakljivo pitanje i to treba razumeti. Uostalom, mislim da je Srbija u mnogim oblastima već jasno signalizirala na kojoj je strani u ovom ratu”, napominje Petrič.
Sve je to, kaže, jedan paket, ali uveren je da će se situacija oko predloga za Kosovo, rešiti narednih meseci.
ZSO nije “nova Republika Srpska”
Na pitanje može li ZSO da bude “neka vrsta Republike Srpske”, jasno kaže da ne strahuje od toga, jer se ovde radi o tome da srpske opštine, u onim oblastima u kojima mogu bolje upravljati same, to pravo i dobiju, da mogu da se ujedine, i da, u političkom smislu, u Prištini zajednički iznesu svoje zahteve.
“Ako uzmemo komunalno preduzeće kao primer, ne verujem da bi bilo koje komunalno preduzeće zaobišlo albanske kuće… Zato mislim da mora početi da se razgovara kako će to izgledati, ko će biti uključen, kako se to organizuje… To su praktična pitanja koja treba još ove godine da se reše”, savetuje Petrič.
Napominje i da bi Kurti trebalo da počne ozbiljno da se posveti ZSO i da, posle 10 godina, “da gas”, po tom pitanju.
Na pitanje zbog koga bi, dogovor mogao da propadne, kada se imaju u vidu izjave sa obe strane, kaže da bi želeo da vidi pozitivan signal iz Prištine za osnivanje ZSO, ali očekuje i izjavu spremnosti Beograda da se ozbiljno pozabavi evropskim predlogom.
Zona slobodne trgovine
Petrič ističe da je u interesu srpske zajednice na Kosovu da se smanje tenzije, da se stanje smiri i dođe do investicija.
“Ja sam za to da se napravi i zona slobodne trgovine između Kosova i Srbije”, rekao je Petrič i dodao da, naravno postoji etničko pitanje, ali je mnogo važnije ono ekonomsko, te da će, samo ako se privreda razvija, srpska zajednica na Kosovu imati budućnost.
Nije teško naći rešenje
Potrebno je, kaže nekadašnji austrijski diplomata, da se za građane severa, ali i Kosovo, i Srbiju nađe dobro rešenje.
“Ne može to biti tako teško. Treba spustiti sve na nivo problema građana, poput snabdevanja vodom, odvoza otpada, obrazovanja, kulture… Time bi se trebalo baviti, a do sada se razgovaralo samo o “naslovima”, a ne i o detaljima. Govori se o nemačko-francuskom predlogu, a nije se razgovaralo o detaljima. Treba imati hrabrosti upustiti se u to”, rekao je Petrič.
Evropa aktivnija zbog Ukrajine
Petrič nema dilemu da je rat u Ukrajini razlog zbog kog su Berlin i Pariz postali posebno aktivni. Tu je, takođe, i strepnja da se te nesigurnosti mogu preliti na Balkan, region koji je, kaže, tradicionalno u teškoj situaciji, sa ruskim uticajem.
– To je situacija u kojoj moramo da sredimo probleme u svom dvorištu, da se onda punom snagom posvetimo pravom problemu, Ukrajini i Rusiji.
