LE: Kreditima plaćali i otkaze

Uzimali kredite za otpuštanje viška radnika, ali i onda kad je trebalo da ih vrate na posao (Foto: Ilustracija)
 

– Razlog naknadnih troškova je što racionalizacija nije urađena u skladu sa zakonom i što nisu poštovani kriterijumi i merila prilikom utvrđivanja tehnološkog viška, već se gledala politička podobnost. Zato nas ta racionalizacija sada košta duplo više – kaže načelnik Uprave za finansije Dalibor Tričković.

Vladajuća koalicija je 2010. godine podigla kredit od 93 miliona dinara za otpremnine, a korišćen je i deo novca Fonda za razvoj. U međuvremenu je većina radnika dobila spor sa gradom i izvršnim rešenjima vraćena na posao, pa se postavio problem nadoknada zarada za vreme provedeno kod kuće.

– Da nije bilo naknadnih troškova racionalizacije, koje sada moramo da plaćamo u vidu presuda radnicima koje sud vraća na posao, grad ne bi ni imao potrebe da 2014. godine podiže kredit od 115 miliona za deficit tekuće likvidnosti, već bi iz tekućih prihoda isplaćivao obaveze – ocenjuje Tričković.

Sudski procesi nisu završeni, pa se ne zna koliko će se otpuštenih vratiti.
– Naša je procena da će nas neuspela racionalizacija koštati oko 300 miliona dinara. Koštala bi i više, ali neki službenici su bili neobavešteni, pa nisu u zakonskom roku podneli tužbe – objašnjava načelnik Uprave za finansije koji kaže da i sada ima viška radnika u administraciji.

Najveća otpuštanja bila su u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj (ALER), čak 26. Na ulici se našao i Bojan Tojaga, bivši direktor Fonda za razvoj i sadašnji direktor ALER-a.

 

Grad (ni)je rizičan za ulaganje?

Uprava za javni dug je svrstala Leskovac u deset najzudeženijih gradova sa rizičnim kreditnim dugovanjima. Reč je o iznosu od 664 miliona dinara. Tričković kaže da se tu dospelo zbog dugog roka otplate, od 7 do 22 godine.
– Ne postoji rizik . U 2013. procenat zaduženja je 2,35 odsto, a u 2014. je još manji, 1,37 posto – kaže Tričković.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime