Planirate da kupite novi TV, ali zbunjeni ste? Možda bi ovo moglo da vam pomogne u izboru.
Prvo da vidimo šta skraćenice znače.
LED = Light-emitting diode.
OLED = Organic light-emitting diode.
OLED tehnologija se u osnovi razlikuje od LCD tehnologije kod većine televizora i računarskih monitora sa ravnim ekranom. Kod OLED ekrana svaki piksel je sposoban da generiše svoje svetlo. Ovo im omogućava da “isključe” piksele i postignu savršenu crnu boju.
Poređenja radi, svi LCD ekrani zahtevaju pozadinsko osvetljenje, od najjeftinijih do vrhunskih. Međutim, način primene pozadinskog osvetljenja se veoma razlikuje, pa je zato i cena različita kod raznoraznih modela.
Sa druge strane, QLED je marketinški termin, dok je OLED tehnologija prikazivanja. QLED se odnosi na “quantum dot film” koji proizvođači koriste za poboljšanje osvetljenosti i reprodukciju boja. Samsung je ovu tehnologiju predstavio 2013. godine, ali je ubrzo počeo da je licencira i drugim kompanijama.
Odnos kontrasta (contrast ratio) je razlika između najsjajnije bele i najtamnije crne boje koju ekran može da proizvede. Mnogi ovo smatraju jednim od najvažnijih aspekata kvaliteta slike.
Budući da OLED displeji mogu da isključe svoje piksele tako da se ne stvara svetlost, oni (teoretski) imaju beskonačan odnos kontrasta. Ovo ih takođe čini savršenim za mračne bioskopske prostorije, gde su duboke tamne boje mnogo važnije od svetlih delova slike.
Naravno, nijedna tehnologija nije savršena, jer i OLED displeji ponekad mogu da “izdaju”, ako se ne uključe ili ne isključe na vreme. Tradicionalni LCD ekrani sa LED osvetljenjem zahtevaju pozadinsko osvetljenje koje će proći kroz nekoliko “slojeva” da bi se dobila slika.
Međutim, proizvođači LED televizora postigli su iskorak u ovoj oblasti tokom poslednjih nekoliko godina. Mnogi od njih sada imaju lokalno zatamnjenje, što im pomaže da postignu mnogo bolje tamne nijanse. prenosi How to Geek.
Iako su OLED displeji idealni za mračne sobe, oni ne dostižu isti nivo osvetljenosti kao tradicionalni LCD. To je zbog organske prirode piksela koji se vremenom razgrađuju i zatamnjuju. Da bi se suprotstavili prevremenom starenju, proizvođači moraju da ograniče osvetljenost ovih piksela na određen nivo.
To nije slučaj sa LED diodama, koje koriste sintetička jedinjenja koja se razgrađuju mnogo sporije. Kao rezultat, LED displeji mogu biti mnogo svetliji nego OLED parnjaci. Ako ćete gledati televizor u svetloj sobi (poput stana sa prozorima od poda do plafona), LED bi verovatno bio bolji izbor.
Iako su OLED televizori jeftiniji za proizvodnju nego nekada, postupak je i dalje skuplji od LCD-a. Zbog toga OLED paneli, prirodno, dolaze sa višom cenom.
