TOO Majdanpek

Đerdapska klisura, u svetu poznata kao Železna (Gvozdena) vrata je „tačka“ u istočnoj Srbiji gde Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Osim predivne prirode, tamo možete videti mistični kraj pun priča, saznate gde se bore vlaške vile, a možda i pronađete deo blaga u pećini.

Đerdapsku klisuru čine naizmenično tri kotline i četiri klisure i jedan je od najlepših prizora u ovom delu sveta. U rimsko doba je taj deo toka Dunava dobio naziv Železna ili gvozdena vrata, jer je plovidba bila faktički onemogućena zbog velikog pada nivoa vode i podvodnih stena. Dunav nije obuzdan sve do šezdesetih godina XX veka, kada su izgrađene brana i hidrocentrala, čime je potpuno izmenjen tok reke. Kad se umorite od silne prirodne lepote, prošetajte po Lepenskom Viru, 8.000 godina starom naselju iz kamenog doba. Ovaj kraj je inače prebogat arheološkim nalazištima, ima ih čak 14, od kojih su skoro sva proglašena nepokretnim kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Blizu je i zlatna dolina istočne Srbije – Majdanpek, opština koju čine istoimeni grad, Donji Milanovac i 12 sela. Osim kao „zlatna žila“, kraj je zanimljiv kao jedinstvo multikulturalne sredine u kojoj su se izmešale interesantne, a neverovatne priče i legende.

– U jednoj od legendi o Valja Prerast pominju se vlve (vlaške vile) koje se tu bore. Dođite i čućete priču o hajduku Rajku i njegovoj pećini u kojoj je krio svoje blago, ali i o Donjem Milanovcu, koji je tri puta menjao svoju lokaciju i ime – zagonetan je Predrag Radaković direktor TOO Majdanpek. Najpoznatiji žitelji Donjeg Milanovca početkom XIX veka bili su Stefan Stefanović Tenka i kapetan Miša Anastasijević te tamo možete posetiti njihove kuće. Ko voli planinske šetnje, treba da ode do obližnje planine Miroč sa istoimenim selom, koji predstavljaju jedinstvenu prirodno-etno ambijentalnu celinu i planine Starica, koja je pogodna za planinarenje.

Rudna glava

Nedaleko od Majdanpeka i Donjeg Milanovca kod istoimenog sela nalazi se rano eneolitski rudnik Rudna Glava“ (5000. p.n.e.). Tamo su pronađeni ostaci peći i radionica za preradu bakra čime se svrstava u jedan od najstarijih praistorijskih rudnika metala i pripada prelaznom periodu iz kamenog u metalno doba. U blizini su Beli izvor i veštačko jezero Veliki zaton.ž

Neverovatna lepota

NP Đerdap je najveći nacionalni park u Srbiji kroz koji protiče oko 100 km reke Dunav. Više od pola NP je pod šumama tako da će vas, dok pešačite, planinarite, vozite bicikl ili se vozite brodićem po Dunavu, okružiti neverovatna prirodna lepota. Tim pre treba posetiti i vidikovce u NP Đerdap: Ploče, Kovilovo, Kanjon boljetinske reke…

Skriveno blago

Rajkova pećina, u kojoj možete da ispirate zlato i zadržite ono što nađete, smeštena je u izvorištu Malog Peka, kraj jezera Veliki zaton u mešovitoj šumi bukve, javora i hrasta. Njena specifičnost je u kružnoj stazi koja povezuje njena dva horizonta (rečni i suvi), a jedinstvena je po bogatstvu ukrasa u hodnicima dugih više od 2,5 km.

Kameni most 

Valja Prerast, najveći prirodni kameni most u Srbiji, nalazi se u blizini sela Rudna Glava i ima impozantne mere: raspon preko 150 m, visina gornje ivice luka 26 m, a širina otvora pri dnu u visini rečnog korita je 9,7 m. Zaštićeni prostor obuhvata i prelepu istoimenu planinsku reku, koja ispod nje prolazi.

Evolucijski put 

Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Od drugih praistorijskih kultura, Lepenski Vir izdvaja što su na ovom mestu ljudi živeli konstantno oko 2.000 godina i za to vreme prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su one prepoznatljiv znak Lepenskog Vira širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.

Švajcarsko-srpski stil 

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla izgrađena je u Majdanpeku u periodu od 1856. do 1858. od strane srpske Vlade, koja je dovela stručnjake i radnike iz inostranstva, za rad u obnovljenom rudniku. Zato je i izgrađena u švajcarskom stilu sa namerom da zbliži ljude različite nacionalnosti.

Plašintijada 

Jedinstvena plašintijada, takmičenje u pripremanju plašinti, održava se u selu Rudna Glava. Plašinta je vlaška gibanica odnosno specijalitet od testa, sira i jaja, koji se prži u vreloj masti (slično punjenim uštipcima). Osim nadmetanja, na manifestaciji se mogu videti brojni narodni običaji i nastupi KUD-ova. Veoma posećen je i Porečki kotlić, takmičenje u pripremi riblje čorbe u Donjem Milanovcu.

Kapetan Mišino zdanje

Mihailo Anastasijević (1803-1885), poznatiji kao Kapetan Miša, bio je predsednik Skupštine kneževine Srbije, veletrgovac solju i jedan od najbogatijih ljudi Donjeg Milanovca. Veliki srpski dobročinitelj i humanista, imao je privatnu školu i internat, gde je školovao siromašnu decu. Zgrada ektorata Beogradskog univerziteta je njegova zadužbina.

Tenkina kuća

Donji Milanovac je građen po idejnim skicama Donjomilančanina vojvode Tenke. Stefan Stefanović Tenka (1797-1865.) bio je vojvoda porečki, ministar prosvete i nadzornik karantina, posle Ustava 1838. ministar pravde i prosvete, od 1840 do 1842. izgnanik u Carigradu, od 1848. do 1857. godine predsednik Vlade.

Kako se stiže

Horgoš – Majdanpek oko 380 km

Beograd – Majdanpek 182 km

Majdanpek – Donji Milanovac (28.7 km)

Majdanpek- Đerdap (5.4 km), Lepenski Vir 35.8 km, Rudna glava (19.5 km), Rajkova pećina (2 km)

Smeštaj

Noćenje sa doručkom se u hotelu kreće od 2.400-2.800 dinara (20-23,50 evra) po osobi dok je noćenje u hostelu 840-1.080 dinara (7-9 evra), a u domaćoj radinosti 1.000- 1.600 dinara (8-13 evra) po osobi.

Sutra: Od ćurana do voštanih figura