U poslednje vreme smo pisali dosta o srpskim zetovima i o jednoj snaji, jer je taj fenomen u porastu. Sve više ima italijansko-srpskih brakova, kao dokaz da ljubav ne poznaje i ne priznaje nacije ni granice. Italijani se rado žene našim lepim devojkama. U Vićenci živi još jedan srpski zet Fausto Maran (62) kome je Srbija u srcu.
Italijani vole i veličaju našu zemlju i treba ih ceniti i poštovati zbog toga, jer je vole bez interesa, bezuslovno i bez senke bilo kakvog interesa i kompromisa. Jedan u nizu srpskih zetova, o kojima su “Vesti” pisale je i Fausto, koji sa divljenjem i poštovanjem govori o Srbiji. Ide dva tri puta godišnje u Srbiju i planira da se uskoro tamo i preseli sa suprugom Dragicom Blagojević.
Krajem decembra posle proslave katoličkog Božića otišao je u Srbiju da dočeka Novu godinu i da proslavi pravoslavni Božić i Pravoslavnu Novu godinu u Češljevoj Bari, seocu nadomak Velikog Gradišta, što se u narodu kaže, u tazbini.
– Ja se u Srbiji osećam kao pre 40 godina u Italiji. Moja zemlja se drastično promenila. U Srbiji te ljudi pozdravljaju, pozivaju na kafu, na kolače, palačinke, daju ti iz svoje bašte paradaz, luk, krompir, iako im ništa ne tražiš oni imaju to zadovoljstvo da ti poklanjaju nešto. Ta toplina, ti gestovi ljudskosti i darežljivosti u Italiji više nema, nestali su, vreme ih je izbrisalo, a bilo je pre četrdesetak godina i kod nas isto tako, kao sada u Srbiji. To me oduševljava i vraća me u prošlost. Jako mi je žao što toga više nema u mom komšiluku: svako misli na sebe, gleda samo sebe, ne zanima ga kako komšija živi, treba li mu nešto, nadvladao je egoizam i sebičnost, svi se kriju iza nekog besmislenog zakona o privatnosti – otkriva Fausto za Vesti online.
Italijanska snaja
Dragicaa Blagojević (51) je spakovala svoje detinjstvo u jedan kofer i krenula iz Jugoslavije, iz rodne Češljeve Bare, put Italije, u junu daleke 1989. godine. Nije joj bio lak prvi susret sa novom sredinom, novim jezikom, ljudima, komšijama… Imala je želju da nastavi obrazovanje, ali je uplašila činjenica nepoznavanja italijanskog jezika. Bojala se da neće uspeti da pohađa nastavu,da uči na stranom jeziku i da savlada gradivo; frustrirana tim strahom odlučila je da traži sebi posao. Tu nije imala nikakvih prepreka, odmah ga je našla u fabrici, u kojoj je radila narednih šest godina.
Polako se privikavala na novu zemlju, u kojoj su već skoro deset godina živeli njeni roditelji, pronalazila nove prijatelje, novo društvo sa kojim je zamenila ono koje je ostavila u rodnom zavičaju. Naučila je italijanski jezik sa lakoćom i komunikacija više nije predstavljala nikakvu prepreku. Privikla se na mentalitet, sredinu, običaje, ali, ipak, nije mogla da zaboravi srećno i bezbrižno detinjstvo u domovinii, nije mogla de se otrgne nostalgiji, ona je opominjala da 1000 kilometara dalje žive njeni drugovi i drugarice, baka i deka, komšije…
– Ja sam se relativno brzo i lako privikla na sve ovo novo ovde, ali ono moje staro tamo mi je nedostajalo: moje drugarice, druženje sa njima, odlasci na igranke, u diskoteku… Moje mlade godine su mi jednostavno mnogo nedostajale, kao i slavlja, slave, dočeci Novih godina, sneg koji je padao svakog decembra, jednom rečju, sve ono što je ostalo iza mene – otkriva Dragica za Vesti online.
Godine su prolazile, život je poprimao drugu dimenziju, ovo ovde je postajalo sve bliže i draže, a odlasci u rodni zavičaj su se proređivali, nisu bili više tako učestali kao na samom početku. Našla je svoje pravo mesto u novoj domovini koju voli skoro isto kao i onu koju je ostavila, ne svojom voljom. A onda je srela i čoveka svog života Fausta. Sreli su se na kursu plesa. Njihovi pogledi su se sreli, nešto je bljesnulo i rodila se ljubav.
– Fausto je moja velika podrška u svemu, moj jaki oslonac, drago mi je što voli Srbiju i što rado odlazi, sa nestrpljenjem čeka kad ćemo spakovati kofere. Nisu sve želje u životu ostvarljive, ali uz Faustovu podršku i savet, odlučila sam da upišem kurs za poslastičara, koji sam završila u svojoj 48-oj godini života – otkriva Dragica.
Dragica u Italiji, u Vićenci, živi skoro troduplo duže nego u svojoj domovini. Želju da svoj pedesti rođendan proslavi u zavičaju sa najmilijima, ispunila je sebi prošlog leta.
