Pre više od godinu dana pisali smo o sada već sedmogodišnjem Dimitriju Vrbaniću iz Beograda koji je zbog zbog iznenadne upale kičmene moždine prikovan za invalidska kolica. Krenulo je kao običan respiratorni virus od koga se Dimitrije oporavljao, a onda su usledile previsoka temperatura i malaksalost.
Teške komplikacije pojavljivale su se jedna za drugom, a lekari nisu odmah mogli ni da posumnjaju da se radi o transferzalnom mijelitisu – upali kičmene moždine, jednom od veoma retkih oboljenja koji se manifestovao velikom brzinom, zbog čega je bukvalno u jednom danu Dimitrije ostao bez osećaja u nogama.
Ipak, ljudi dobre volje iz svih delova sveta su odmah napravili obruč ljubavi oko Dimitrija, i svojim donacijama mu pomogli da ode na skupe terapije u London, koje su mu mnogo poboljšale zdravstveno stanje.
Ovih dana javio nam se Dimitrijev tata Damir sa novim lepim vestima.
– Kao što ste bili uz nas i u najkritičnijim situacijama, radujemo se da podelimo sa vama i i svaku lepu vest. Vratili smo se kući, pa smo želili da izvestimo vas i vaše verne čitaoce šta kod nas ima novo. Bili smo u Salcburgu dve nedelje, u Haus Sankt Lukas bolnici na terapijama. Dimitrije je dobro reagovao na terapije. Bilo je baš intenzivno. Radilo se sa njim po nekoliko sati dnevno. Hodao je na Lokomatu, robotu koji simulira hod i meri aktivnost mišića, po sat vremena svaki dan. Imao je i vežbe i elektrostimulaciju. Zadovoljni smo kako je sve prošlo. Odlično je reagovao na to i napredak je evidentan. I on je veoma srećan jer primećuje da mu je bolje. Hvala Vama i vašim čitaocima jer bez vas ništa od ovoga ne bismo mogli da uradimo – rekao je za “Vesti” Damir Vrbanić.
Kako kaže, nema reči kojima bi mogao da iskaže zahvalnost svima onima koji pomažu Dimitrijeve terapije.
– Iskoristiću priliku i da se zahvalim plemenitim sugrađanima koji nam svesrdno pomažu da prikupimo dovoljno novca za njegove terapije u inostranstvu, kako bi jednog dana ponovo stao na svoje noge. Reč je o zaista velikoj sumi novca koju sami ne možemo da obezbedimo, ali akcija ide svojim tokom i zadovoljni smo kako je do sad tekla. U Srbiji nažalost takvo lečenje nije dostupno, pa smo primorani da idemo u inostranstvo da potražimo šansu za našeg mališana. Zahvalni smo svima koji su shvatili našu muku i poželeli da nam pomognu da našeg jedinca posle dve duge godine vratimo u normalne životne tokove. Da ponovo zaigra fudbal sa drugarima ispred zgrade i raduje se svakom danu – rekao je Damir Vrbanić, koji svoju porodicu obezbeđuje radeći kao kuvar.
Kako kaže, supruga, nažalost, ne može da radi jer Dimitrijevo stanje zahteva celodnevnu negu.
– Ona mora da bude sa njim, a ja se trudim da obezbedim koliko god je u mojoj moći. Kada on ima toliko snage, volje, želje da ozdravi, onda ni mi ne smemo da posustanemo. Ponosni smo na njega i to što sve nekako preživljava sa osmehom na licu. On je naš heroj – zaključuje tata Damir.
“Tata, želim da prohodam”
– Naš dan, a pre svega suprugin počinje sa Dimitrijevim buđenjem, doručkom, koji je po recepturi nutricionista, zbog slabijeg imuniteta, a potom odlaskom na vežbe. Sledi pauza, ručak, pa opet vežbe, a potom odmor. Kao što možete da pretpostavite, takav način ishrane košta, a pored toga mnogo vremena treba izdvojiti i za same vežbe. Meni kao roditelju, kao i svakom drugom, teško pada kada Dimitrije koji je pun života i obožava fudbal napravi bolnu grimasu i pita me: “Tata, a kad ću ja da prohodam, želim to što pre.” Tada mi se srce stegne i to me nagoni da za njega uradim šta god treba, pa makar i na kolenima klečao i molio. To je moja sveta dužnost – rekao je svojevremeno našim novinarima Damir Vrbanić.
Osmeh i volja
Zbog slabijeg imuniteta, Dimitrije ne ide na dečje rođendane, u bioskop, pozorište… Mnogo mu nedostaju drugari iz vrtića i parka s kojima se igrao. Nažalost, zbog svog stanja, terapije, ali i konstantnih fizikalnih terapija, Dimitrije nije u mogućnosti ni da redovno pohađa nastavu, zbog čega će školovanje morati da započne kod kuće. Ipak, mališan ne gubi nadu da će se svojim drugarima u nekom trenutku pridružiti. Njegova volja je ogromna, osmeh mu je zaštitni znak, ali mu je potrebna podrška ljudi dobre volje da savlada i sve finansijske prepreke.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
