Osim što je, iz dana u dan, grad sa najvećim brojem novozaraženih koronavirusom u Srbiji, Beograd je često i na listi najzagađenijih gradova na svetu, a nije jedini grad u zemlji u kom građani teško dišu. Sve više je naučnih studija koje pokušavaju da dokažu povezanost između zagađenja vazduha i koronavirusa, a jedna od njih ocenjuje da bi aerozagađenje moglo da dovede do porasta rizika od umiranja za oko 15 odsto.
Studija objavljena u medicinskom časopisu “Cardiovascular research” pokazala je da bi dugoročna izloženost zagađenosti vazduha, koja već izaziva prevremene smrti, mogla da dovede do porasta rizika od umiranja od Covid-19 u svetu u proseku za oko 15 odsto.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole upozorava da su, tamo gde je zagađenje vazduha veće, veći i brojevi obolelih, hospitalizovanih i preminulih od Covid-19.
– Neke su studije bile detaljne, kao ona u Holandiji, koja je pokazala da gradovi koji imaju samo jedan mikrogram više zagađenja imaju i do devet dodatnih slučajeva oboljevanja, dodatna tri slučaja hospitalizacije i dodatna dva do tri smrtna slučaja. Slični su rezultati i za SAD i za Kinu. E sada, neke druge studije su pokušale da dokažu ove neke malo teže argumente, a to je pitanje da li uopšte opstaje duže taj virus u vazduhu, što je nešto za sada za šta nema dovoljno dokaza – objašnjava Pantić.
Udisanje zagađenog vazduha duže vreme za posledicu ima više preminulih od kovida najviše u Češkoj, Kini, Nemačkoj i Švajcarskoj, stoji u toj studiji. Zagađenje vazduha inače povećava rizik od mnogih bolesti – hroničnih plućnih bolesti, astme, bolesti srca, karcinoma, dijabetesa i drugih, a upravo ove bolesti predstavljaju povećan rizik od teškog ishoda Covid-19.
Pulmolog Tatjana Radosavljević podseća da kod hroničnih bolesnika, samo zagađenje vazduha može dovesti do fatalnih pogoršanja njihovih osnovnih bolesti.
– To znači da ti ljudi postaju veoma bolesni, zahtevaju bolničko lečenje, a nekad se to završi i smrtno. S druge strane, ti pacijenti su u grupi rizika da takođe na njih Covid-19 deluje na lošiji način i da smrtno završe zbog toga što oboljevaju od teških oblika bolesti – ističe ona.
A jedina zaštita, baš kao sa koronavirusom, je neka vrsta karantina. U vreme najvećeg aerozagađenja, kakvo je zima, ne treba izlaziti napolje. A ako se mora, onda sa maskama treba biti obazriv.
– Maska koju nosim štiti od kovid infekcije, ali ne i od aerozagađenja. Prave nano maske, N95 i cela ta serija jedino štiti od aerozagađenja – objašnjava Radosavljević.
