Brodove na svetskim trgovačkim putevima štite i morski šerifi iz privatnih armija koje obezbeđuju svaki teret, a jedan od njih pre tri meseca bio je gost “Vesti”. To je bio Miša Ivanišević, heroj s Košara, koji je sa legendarnom 63. padobranskom brigadom 1999. branio granicu Srbije s Albanijom i jedan od prvih koji su ušli u ovaj opasan posao.
On je za naš list otkrio da se protiv pirata tada borilo i oko 70 Srba.
– Ima nas iz 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, ali i bivših pripadnika Legije stranaca i možda će delovati neskromno, ali najbolji smo. Većina su već dobili rang vođa timova – ispričao je Miša ponosno.
U obezbeđivanju prekookenskih brodova Miša je imao zvanje vođe tima, odnosno on je taj koji je komandovao odbranom u slučaju piratskih napada.
– Svakog dana stižu procene rizika i od tih podataka zavisi koliko će ljudi biti angažovano na zaštiti nekog broda. Štitimo sve što plovi kroz Indijski okean: od tankera, kontejner brodova do kruzera sa pet-šest hiljada turista, što je najzahtevnije. A najopasnija je zaštita tankera. Oni su spori i paluba im je dosta niska, a naftu je lakše prodati nego dobiti otkup za posadu ili tovar – pričao je Miša.
On je imao stotine bliskih susreta sa modernim gusarima, od kojih se desetak završilo razmenom vatre. Mada su obavezni delovi uniforme kaciga, pancir prsluk, snajper i poluatomatska puška, ipak ništa nije nalik akcionim filmovima. Svaki napad i odgovor obezbeđenja mora biti snimljen video kamerom, a ti snimci su dokaz za osiguravajuće kompanije, što je najvažnije.
Miša je objasnio da pirati najčešće napadaju sa tri do pet čamaca. Tada obezbeđenje ispaljuje signalnu baklju kojom ih obaveštava da je brod pod zaštitom. Ukoliko nastave da se približavaju, mašu oružjem iznad glave, a onda pucaju u vazduh, pa oko čamaca.
Tek u slučaju da pirati priđu na 150-200 metara, što je zona dometa ručnih raketnih bacača, otvara se vatra da se onesposobe motori čamaca. Smatra se da je posao dobro urađen kada pirati odustanu.
Veteran s Indijskog okeana još tada je ukazao da su pirati najaktivniji kod Nigerije, upravo u Gvinejskom zalivu.
– Tamo ne postoje organizovani pirati već je reč o običnom narodu, žednom i gladnom, koji brodove napada zbog gole egzistencije.
Jemen najgori
Ipak, Miša je rekao da su najrizičniji prolasci pored Jemena, pre svega kroz moreuz Bab el Mandeb, koji razdvaja Aziju i Afriku i prolaz pored ostrva Sokotra.
Tamo preti opasnost i od raznih paravojnih ili čak i regularnih oružanih snaga zato što u Jemenu besni građanski rat. Napadi se dešavaju iako je tamo uvek prisutno najmanje pet ratnih brodova.
Ipak, svetske pomorske kompanije ne odustaju od ove rute zato što drastično smanjuje cenu transporta.
– Nažalost, u svetu velikog biznisa ljudski život ne znači ništa. Otuda se velikim brodskim kompanijama više isplati da plaćaju privatno obezbeđenje nego da potroše više nafte – pričao je Miša.
Snajperi i hekleri
Morski šerifi obezbeđuju brodove isključivo oružjem koje svaki kapetan ima u arsenalu. Naoružanje nije tipsko, tako da svako iz te ekipe mora da odlično poznaje sve tipove oružja.
– Koriste se snajperi i poluautomatske puške. Pre nego što se ukrcamo u brod, dobijemo instrukciju kojim oružjem raspolažu, pa se pripremimo. Najčešće se koriste karabin M4, galil arm , lovački snajper saiga, hekler i koh G 3… Međutim, viđao sam i naše kalašnjikove koji su i na ceni, ali i municiju iz Užica.
