EPA/WILL OLIVER
Luka Jović

Filmska priča s hepiendom! Tom rečenicom je najlakše opisati sve što se za nepune 22 godine desilo Luki Joviću. Novi član Real Madrida je pre samo pet godina spavao u kolima, na parkingu ispred stadiona „Rajko Mitić“, sve da bi igrao za voljenu Crvenu zvezdu, a sad je postao član najtrofejnijeg i najvećeg evropskog kluba, fudbalskih vanzemaljaca iz Španije, s višemilionskim godišnjim ugovorom od koga se vrti u glavi.

Sve to je doživeo u periodu odrastanja, ali se, kako kažu oni koji ga dobro poznaju, nimalo nije promenio. Iako njegove noge vrede 65 miliona evra, on je onaj isti dečak koji je odrastao u selu Batar, naselju nadomak Bijeljine, sa svega 400 stanovnika.

Luka Jović je rođen 23. decembra 1997. godine. Teško detinjstvo, rad na njivi, borba njegovih roditelja za egzistenciju i lečenje bolesne Lukine sestre samo su neki od faktora koji su uticali da novi član Real Madrida prerano odraste i postane čovek u dobu u kome su njegovi vršnjaci i dalje samo dečaci i momci željni provoda, izlazaka, druženja sa devojkama i životu bez obaveza.

Dok je istovremeno igrao i za kadete i za omladince Crvene zvezde, pošto roditelji nisu imali novac da plaćaju hotele po Beogradu, dešavalo se često da Luka i njegov otac Milan prespavaju u kolima, sad već legendarnom karavanu VNj Pašat Variant
. Milan, koji i dan-danas sina zove Malac, žrtvovao se za Luku šest godina kako bi mu omogućio da ostvari san i postane prvotimac voljene Zvezde. Retko ko, međutim, zna da je malo nedostajalo da Jović završi u Partizanu, iako to nije želeo. U suzama je prisustvovao pregovorima oca Milana i čelnika crno-belih, ali je sadašnji trener kluba iz Humske, inače Jovićev dalji rođak Savo Milošević, tada pred svima pitao Luku za koga želi da igra. Malac je kao iz topa odgovorio: „Za Crvenu zvezdu!“ I tako je i bilo. Čak i nakon što su Luka i njegov otac dobili, ali ekspresno i odbili ponudu da se presele u Nemačku i uzmu državljanstvo.

Zvezda je bila jedina Lukina želja, ali nije sve bilo kao u snu za tadašnjeg srednjoškolca. Ipak, nije se Luka pokolebao ni kad je postao prvotimac, a tadašnji trener crveno-belih Miodrag Božović ga nazivao „debeljkom“ i „pekarom“ i pružao mu šansu na kašičicu. Davao je u svakom minutu na terenu i van njega sve za klub koji voli od malih nogu. Nije želeo da premlad napusti Zvezdu, ali je u jeku najveće krize kluba stigla ponuda koja je značila život za kluba sa crveno-bele strane Topčiderskog brda, pa se Luka preko Kipra i Apolona otisnuo u Benfiku. Portugalski gigant, međutim, nije imao strpljenja i sluha, pa je budući golgeter Reala igrački eksplodirao tokom 18 meseci boravka u Frankfurtu, a Ajntraht je debelo naplatio poverenje koje je imao u strelca 27 golova u tek završenoj sezoni.

Uprkos potpisivanju astronomskog ugovora sa čelnicima Reala, Jović nijednog trenutka nije pomislio da otkaže učešće na Evropskom prvenstvu za igrače do 23 godine u Italiji, iako je kvalitetom odavno prevazišao nivo mladog reprezentativca i spreman je za najveću scenu. Tokom pregovora sa čelnicima Reala, Jović je insistirao da mu se omogući da bude sa saigračima s kojima, u raznim generacijama, za Srbiju igra već duže od pet godina.