Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari.

U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Kada šestogodišnjak ugleda magiju, mora makar da pokuša da je dodirne. Tako je David Petej (22) kao dečak prvi put video narodnu nošnju i nastup jednog folklornog ansambla i ostao fasciniran. Taj poseban osećaj zadržao je do današnjeg dana.

– Za mene je sve što ima veze s folklorom veoma posebno. Zato sam počeo da igram dok sam još bio mali. Jednostavno me je odmah privuklo, što bi se reklo, ljubav na prvi pogled. Kad se popnem na scenu, i posle 16 godina igranja, ja se opustim, srce ostavim na bini. Čak i kad pogrešim neki korak, nema veze, uvek se osećam lepo – počinje za „Vesti“ svoju priču David, član SKC „Stevan Mokranjac“.

On je rođen u Sremskoj Mitrovici. Kao četvorogodišnji dečak preselio se u Austriju.

– Mama je smatrala da ćemo tamo imati bolji život, jer se ovde i tada, a i sada, teško živelo. Ipak, dolasku u svoj rodni grad uvek se radujem. Uživam u susretima s rodbinom, dobroj hrani, najboljem belom vinu… Često maštam da se jednog dana vratim u Srbiju, jer mi je ovde uvek mnogo lepo. Kada stvorim sebi neke dobre uslove za život, došao bih da ostatak života provedem ovde, jer se tu osećam najbolje – ispričao je David.

Kako kaže, folklor mu je doneo puno prijateljstava, ali još nije ljubav.

– Iskreno, voleo bih da svoju buduću lepšu polovinu sretnem baš preko folklora. Puno mojih prijatelja je tako upoznalo svoje partnere i baš ta zajednička ljubav prema folkloru ih je povezala. Mnogi od njih su venčani, imaju decu i meni je to divan životni put. Nadam se da ću i ja imati sreće da tako bude. Voleo bih da moja supruga bude poreklom iz Srbije jer mi taj mentalitet više odgovara. Kada živite daleko od rodnog kraja, onda imate potrebu da sa njim nekako budete u dodiru, na svaki mogući način. Bolje bih se sigurno razumeo sa nekim sličnim sebi, nego s nekom Austrijankom, na primer. Mi smo strastven narod i ja volim takvu crtu i kod sebe i kod ljudi kojima sam okružen. Sličan se sličnom raduje – kaže David.

Prijatelji su bogatstvo

David se dolasku na Smotru raduje cele godine.

– Na Evropskoj folklorijadi uvek sretnem brojne prijatelje iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Švedske i drugih zemalja koje sam stekao tokom godina igranja folklora. Pa to je bogatstvo pravo. Družimo se, bodrimo jedni druge. Za sve nas, Smotra nije takmičenje već mesto susreta, razmene dobrih vibracija i mesto prijateljstva – kaže David.

Nemački samo do kućnog praga

David smatra da je posebno važno za sve one koji žive daleko od domovine da ne zaborave maternji jezik.

– Ja sam ponosan što niko po mom govoru ne može da shvati da nisam odrastao u Srbiji. Uvek je bilo strogo zabranjeno da koristim nemački jezik kad pređemo kućni prag i to pravilo se poštuje i dan-danas. Kad budem imao decu, obavezno ću ih učiti istim vrednostima koje i ja imam. Tužno je što ima puno ljudi koji su preko granice, a ne znaju maternji jezik – rekao je David.