Tanjug

Reporteri „Vesti“ zabeležili su priče i utiske učesnika Svesrpskog dečjeg sabora u Beogradu, koji su stigli iz 11 zemalja, od Evrope, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Australije. Šta su sve doživeli tokom boravka u otadžbini, šta su imali prilike da vide, kako su se proveli u kućama vršnjaka-domaćina i još mnogo toga čitajte u narednim brojevima našeg lista.

Učenici crkvene škole srpskog jezika „Sveti Sava“ iz Londona nedavno su proveli nekoliko nezaboravnih dana u Srbiji tokom Svesrpskog dečjeg sabora. Iako svi redovno dolaze sa roditeljima u posetu bakama i dekama, ovog puta Srbiju su doživeli na sasvim drugačiji način. Kako kažu, sada su imali priliku da se posvete obilasku lepota koje nisu do sada videli. Na četrnaestogodišnju Teodoru Aleksić poseban utisak ostavilo je druženje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

– Nisam ni znala da ćemo mi njega upoznati, mislila sam da ćemo samo obići prostorije u kojima radi. A on se odjednom pojavljuje, razgovara i pravi selfije sa nama. Nisam to očekivala i pozitivno sam se iznenadila. Nije mala stvar da te primi predsednik. Rekao nam je da čuvamo naš jezik, da ga nikada ne zaboravimo. Dopalo mi se kad je rekao da smo mi deca budućnost Srbije gde god živeli i školovali se, da svojim znanjima i umećima možemo da doprinesemo ovoj zemlji, i možda baš neko od nas jednog dana postane predsednik – rekla je za „Vesti“ Teodora Aleksić.

Ona svako leto provodi u Srbiji.

– Moj tata je iz Smedereva, a mama je kao sedamnaestogodišnja devojka iz Hrvatske tokom rata izbegla u Srbiju. Obožavam period godine kada dođe raspust, pa dođem da posetim babu i dedu. U Srbiji sam stekla mnogo prijatelja sa kojima sam stalno u kontaktu i kad nisam tu. Ovde je mnogo lepše, sunčanije, nema tako mnogo kiše kao u Londonu. Ovde je pljeskavica najbolja na svetu, ovde se priča moj maternji jezik, ovde je dom. Mnogo puta sam razmišljala da bih volela ovde da živim, ali sam svesna da su mi uslovi za školovanje i život u Londonu nažalost bolji – kaže Teodora.

Ističe da je srpski jezik učila od rođenja, a dopunska škola joj je pomogla da usavrši sve što nije znala.

– Moja starija sestra je pohađala dopunsku nastava, a sada i ja. Tu sam stekla puno drugara, a sve što smo učili na časovima sada utvrđujemo ovom ekskurzijom. Učili smo o Vuku Karadžiću, pa smo dobili priliku da posetimo Tršić. Pored toga, uspeli smo da se zabavimo, upoznamo neke zanimljive ljude, poput pevačice Leontine koja je bila divna prema svima nama – ispričala je Teodora.

Kako kaže, volela bi da ovakvih manifestacija bude više.

– Ja bih došla kad god postoji prilika. Moji roditelji su veoma ponosni na mene jer ne zaboravljam svoje poreklo i ponosno ističem da sam Srpkinja – zaključila je Teodora.

Tradicija duga 57 godina

Mirjana Dabić Lazić kao volonter predaje srpski jezik i crkvenoj školi „Sveti Sava“ koja ima tradiciju dugu 57 godina.

– To je nastava srpskog jezika sa elementima veronauke, istorije, geografije… Imamo šest razreda i predškolsku grupu. Škola od osnivanja radi na učenju ćirilice, opismenjavanju dece. Često pravimo tematske priredbe, osmišljavamo različite programe kroz koje deca razvijaju svoje veštine i upoznaju srpsku kulturu. Ova poseta Srbiji je za moje đake veliki doživljaj jer imaju priliku bliže da upoznaju kulturu zemlje u kojoj su rođeni njihovi roditelji, bake i deke – rekla je Mirjana.