Matica u dečjim očima (1): Srce zaigra u otadžbini

J. Milutinović
Nezaboravno iskustvo: Boravak u Tršiću

Reporteri „Vesti“ zabeležili su priče i utiske učesnika Svesrpskog dečjeg sabora u Beogradu, koji su stigli iz 11 zemalja, od Evrope, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Australije. Šta su sve doživeli tokom boravka u otadžbini, šta su imali prilike da vide, kako su se proveli u kućama vršnjaka domaćina i još mnogo toga čitajte u narednim brojevima našeg lista.

Za sebe kaže da je pravi ambasador srpskog identiteta. Iako ima samo 13 godina, svesna je koliko je važno držati do sopstvenog jezika, kulture i pripadnosti. Isidora Purković sa samo pet godina napustila je rodnu Rogaticu u Bosni i Hercegovini, a smatra da je baš odlazak još jače vezao za rodni kraj.

– Moji roditelji Jelena i Radomir venčali su se i živeli u Bosni, ali su posle odlučili da probaju da stvore neki lepši život u Nemačkoj. Baka i deka po ocu su već živeli tamo, pa su im oni pomogli da dođu. Prvo se odselio tata, pa je neko vreme živeo na relaciji Nemačka-Bosna. Ali, svima nam je to brzo dosadilo. Nedostajao je on nama, nedostajali smo mi njemu, tako da smo odlučili da se preselimo – ispričala je Isidora za „Vesti“.

Ona ima stariju sestru Teodoru (18), brata Teodora (16), ali i mlađeg brata Luku (8).

– Svima nam mnogo znači srpski jezik, učimo o svojoj istoriji, kulturi… Tako nas uče tata i mama, da nikad ne smemo da zaboravimo odakle smo. Svake godine dolazimo na raspust u rodni grad. Ja se tamo osećam kao kod kuće i tako će uvek biti. Tamo je moje staro društvo, moja čitava familija. Uvek kad dolazim, ne mogu da dočekam da vidim svoju najbolju drugaricu, svoje rođake, da se ispričamo, da prošetam po gradu. Nekako mi je i vazduh lepši kad sam tu. Iako sam bila mala kada sam otišla, gotovo se i ne sećam života u Bosni, opet nekako srce mi kaže da sam kod kuće čim pređem granicu – kaže Isidora.

Poziv da sa vršnjacima krene iz Frankfurta na Svesrpski dečji sabor u Beograd prihvatila je s oduševljenjem.

– Došla sam ovde sa drugaricama sa folklora. Igram već godinama, a sada smo imale priliku da nastupimo na svečanosti povodom otvaranja Sabora. Moja starija sestra je prva počela da igra, a kada sam gledala neki njen nastup, meni se mnogo dopalo, pa sam rekla roditeljima da bih i i ja volela da igram. Posle mene je krenuo i mlađi brat. Mama i tata nas nikada nisu terali da idemo, ali su veoma srećni što nam se folklor dopada, jer tako održavamo vezu sa svojim narodom. Ja mnogo volim da igram, srpska kola su mnogo zanimljiva, a najlepši deo je što na folkloru stekneš prijatelje za ceo život. Mi se mnogo družimo, a meni su probe uvek prilika da pričam na svom jeziku još negde osim među porodicom. Što sam starija, sve više razumem značenje reči nostalgija – kaže Isidora.

Pored folklornog nastupa, veoma je srećna što će posetiti Tršić.

– Ranije nisam išla u rodno selo Vuka Stefanovića Karadžića, pa je baš lepo što ću sada to videti. Roditelji su mi pričali kako je lepo i sigurno ću uživati. Cela organizacija Sabora je divna. Upoznala sam mnogo dece, razmenili smo kontakte. Sigurno ćemo nastaviti da se čujemo i družimo – kaže Isidora.

Lepe lekcije Nemcima

Isidora ističe da se trudi da među svojim školskim drugovima Nemcima širi lepu sliku o ovim prostorima.

– Moji drugari zahvaljujući meni znaju sve. Možda sam nekad malo i dosadna, ali ja prosto volim da ljudi čuju kako je ovde lepo, kako imamo divnu kulturu. Kad neko od njih dolazi kod mene, mama uvek napravi neko tradicionalno srpsko jelo, da probaju, da vide kakvu kuhinju mi imamo. I svi se oduševe. Ja sam pravi ambasador Srbije zar ne? – rekla je nasmejana tinejdžerka.

Više od gostoprimstva

Isidora je tokom Sabora bila smeštena kod vršnjakinje Mie, učenice beogradske Osnovne škole „Starina Novak“.

– Posebno mi se dopada što nismo smešteni u hotelima, nego kod naših vršnjaka. Nas dve smo se odmah razumele, ona je divna drugarica. Zbližile smo se čim smo se srele. Te prve noći smo bile budne do kasno, nije nam bilo dovoljno vremena da se ispričamo, kao da se poznajemo godinama. Sigurno ćemo ostati u kontaktu, i nadam se da će biti prilike da i ona mene poseti u Nemačkoj – ispričala je Isidora.