U sklopu strategije odbrane od NATO agresije tadašnjeg Generalštaba 1999. godine u okviru Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije dve borbene helikopterske eskadrile imale su ultra tajni zadatak da budu nevidljive za neprijatelja sve do početka kopnene invazije, kada bi se sa više od 30 helikoptera svom silinom uključile u odbranu na samoj granici sa Makedonijom ili Kosovom!
Za taj, po mnogo čemu, samoubilački zadatak, bile su određene 712. i 714. protivoklopne helikopterske eskadrile iz Kraljeva i Niša, poznatije kao Senke i Škorpioni.
Ratni komandant Škorpiona, nosilac Zlatnog letačkog znaka pilota pukovnik Milorad Đošić, koji je zbog zasluga u ratu odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti drugog reda, otkriva za “Vesti” da je cela njegova jedinica znala da bi u slučaju da njihov tajni zadatak bude aktiviran to bi bila misija iz koje se ne bi vratili živi.
– Bili smo predviđeni za takozvanu odsudnu borbu, u slučaju da neprijatelj započne kopnenu ofanzivu, a procena je bila da bi ta ofanziva krenula ili iz pravca Makedonije ili Albanije. Obaveštavajući nas o zadatku, komandant 119. helikopterskog puka, pukovnik Mile Obradović doslovce nam je rekao da svako od nas u okolini Kumanova pronađe svoj kamen za pod glavu na kome će pisati njegovo ime. I sami smo znali da se najverovatnije nećemo vratiti ukoliko krenemo na taj zadatak, ali niko se nije plašio smrti zato što je iznad naših života bila Srbija – poentira Đošić.
Ubrzo je održao sastanak sa narodom iz Marine kutine kod Gadžinog Hana, gde se nalazila baza eskadrile, kako bi ih obavestio o toku rata, ali i da će poleteti u slučaju kopnene intervencije.
– Verujte, svi meštani su rekli da će krenuti sa nama u taj odsutan boj. Sastanak je trajao pet minuta. Zaplanje je dalo 110 odsto rezerve, zbog čega sam im i sada neizmerno zahvalan. To su genijalni ljudi – kaže naš sagovornik.
Eskadrila kojom je komandovao sastojala se od 21 Gazele GAMA, a svaka je bila opremljena sa po četiri protivtenskovske rakete maljutka i sa po dve strele za protivvazdušnu borbu.
Da bi ispunili misiju Škorpioni su morali da ostanu u funkciji, a to znači da uspešno maskiraju svoju lokaciju od satelita i dronova.
Pukovnik Đošić ističe da se njegova jedinica tokom 78 dana NATO agresije čak tri puta uspešno izmeštala, a neprijatelj je prvi put zakasnio samo jedan dan da ih “pronađe” i eliminiše.
– Sa aerodroma u Nišu dislocirali smo se dva dana po početku bombardovanja. Nepunih 24 sata kasnije naša baza je bukvalno sravnjena sa zemljom, kao i najveći deo aerodroma. Od tada im ni jednom nismo pružili šansu da nas pronađu, a u maskiranju smo koristili ne samo raspoloživu tehniku, već i maštu – priseća se Đošić.
Ova elitna eskadrila rasformirana je nedugo pošto je u Srbiji promenjen režim.
– Voleo bih kada bi država pronašla načina da se takva ili slična jedinica ponovo formira. Potrebno je da Srbija ponovo dobije svoje Škorpione – zaključuje Đošić.
Opširniju priču o Škorpionima i pukovniku Miloradu Đošiću možete da pročitate u vikend broju “Vesti”.
Video-snimak iz 2000.
O Škorpionima sve do današnjih dana vlada fama zato što je to bila jedna od onih jedinica koja se najmanje eksponirala u javnosti. O delu njenih aktivnosti svedoči kratak video-klip iz 2000. godine, na kome je prikazan i deo iz praktičnih vežbi gađanja.
Autentični Škorpioni
U javnosti je mnogo poznatija paravnojna jedinica Škorpioni, ali pukovnik Đošić ističe da je ta grupacija nastala mnogo kasnije nego što su pripadnici 712. eskadrile na rep gazele nalepili škorpiona.
– Naziv eskadrili su dale kolege iz Kraljeva 1992. godine, a veoma brzo je 714. eskadrila sebi dala naziv Senke. Prvi su imena eskadrilama dali piloti borbenih aviona sa Batajnice, koji su svoju 252. eskadrilu nazvali Kurjaci sa Ušća. Verujte, dugo nismo ni znali da sem nas postoje još neki škorpioni – kaže Đošić.
