Tanjug
Mladen Šarčević

Parole koje su osmaci uzvikivali na račun ministra prosvete „Mladene, lopove!“ i „Ukrali ste nam budućnost“ najbolja su ilustracija nezadovoljstva što su zadaci procurili u javnost, a Ministarstvo prosvete odložilo završni ispit iz matematike.

Ministar Mladen Šarčević (62) preživeo je zahteve za smenom. Dobio je podršku premijerke i predsednika, kod kojih je ranije deponovao blanko ostavku. Pozvao se i na izveštaj Evropske komisije koja je dala visoke ocene Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Po zvaničnoj biografiji Mladen Šarčević dobijao je najbolje ocene i kao student Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Zbog visokog proseka dozvoljeno mu je da studije geografije umesto za četiri završi u roku od tri godine. Odmah je uplovio u prosvetu, predajući geografiju u nekoliko osnovnih i srednjih škola u Beogradu, da bi već sa 33 godine postao direktor OŠ „Nikola Tesla“ u Rakovici.

Prvu privatnu školu, Gimnaziju „Milutin Milanković“, stvorio je kao stručni osnivač, bez svog kapitala. Gimnaziju i osnovnu školu „Ruđer Bošković“ osnovao je kasnije svojim novcem. Jedan je od osnivača i prve privatne gimnazije u Crnoj Gori, koju je posle kupila sestra Mila Đukanovića.

Kada se kao nestranačka ličnost pojavio na listi kandidata za ministra prosvete, mediji su pisali da mu je najveća preporuka bila što je njegovu školu pohađao sin tadašnjeg mandatara Aleksandra Vučića. Nakon što je postavljen za ministra, oktobra 2016, Šarčević je upravljačka prava u obrazovnom centru „Ruđer Bošković“ preneo na Dragana Štulića, poslovnog partnera i čoveka od poverenja.

Ovaj rođeni Beograđanin je primer kako neko ko se bavi obrazovanjem može dobro i da zaradi. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, njegov vlasnički udeo od 20 odsto u gimnaziji i 50 odsto u Osnovnoj školi „Ruđer Bošković“ iznosi ukupno 400.000 evra. Kada je postao državni funkcioner prijavio je poduži spisak nekretnina, čak i one koje se nisu vodile na njegovo ime ili nisu ni bile upisane u katastar. Jedna od njih je i kuća na Dedinju, u koju su ovog Uskrsa provalili lopovi. Provalnici se nisu mnogo okoristili, reći će ministar, pošto on nema štekove s novcem. Ukradena kolekcija njegovih satova i nakit gospođe Šarčević procenjeni su na četiri do pet hiljada evra.

Suprugu Ljiljanu upoznao je u studentskom odmaralištu na Zlatiboru. Prošle godine, četiri decenije od sudbinskog poznanstva, venčali su se u crkvi. U užem društvu prijatelja, počasno mesto na slavlju imali su njihovi ćerka i sin, Stanislava i Marko, dok je najdraži gost bio unuk Konstantin. Nikoga od kolega iz Vlade nije zvao, pa ni ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića s kojim je baš dobar prijatelj. Kum pred Bogom bio mu je prijatelj s pecanja.

Ministra su mediji kritikovali kada se zalagao za uvođenje školskih uniformi, uz objašnjenje da „srednjoškolke ne mogu šetati našminkane kao rakuni“, ali i kada je povodom vršnjačkog nasilja izjavio da nekoj deci na čelu piše „tuci me“. Istini za volju, taj nastup na RTS-u je bio istrgnut iz konteksta.

Sada mu se zamera nesposobnost da proceni gde je slaba karika u ispitnom procesu male mature. On uzvraća da ne može biti odgovoran što je testove ukrao radnik štamparije i da Ministarstvo prosvete nije Haški tribunal pa da važi komandna odgovornost.