Piramide u Gizi vekovima izazivaju toliko pažnje i ka sebi vuku naučnike i posetioce, da je to već dovoljan razlog da ih ne nazovemo “običnim grobnicama”.
Piramide u Gizi građene su za večnost. Monumentalne grobnice su relikti iz doba egipatskog Starog kraljevstva i izgrađene su pre otprilike 4.500 godina.
Verovalo se da će egipatski faraoni, nakon što umru, postati bogovi. Kako bi se pipremili za ulogu koja ih je čekala, podizali su hramove bogovima i ogromne piramidalne grobnice za sebe. Svoje grobnice ispunjavali su stvarima koje bi svaki vladar trebalo da ima kako bi opstao na onom svetu.
Faraon Keops je prvi započeo projekat kompleksa piramida u Gizi, oko 2.550. godine pre n.e. Njegova Velika piramida je najveća u Gizi i izdiže se oko 147 metara iznad visoravni. Procenjuje se da je svaki od 2,3 miliona kamenih blokova težak od 2,5 do 15 tona.
Keopsov sin, faraon Kefren, izgradio je drugu piramidu u Gizi, oko 2.520. godine pre n.e. Njegova nekropola je uključivala Sfingu, misteriozni spomenik od krečnjaka sa telom lava i faraonovom glavom. Sfinga je možda stražar čitavog kompleksa faraonskih grobnica.
Treća piramida u Gizi je znatno manja od prve dve. Sagradio ju je faraon Mikerin oko 2.490. pre nove ere, i – iako je manja – njegova grobnica je mnogo složenija.
Svaka masivna piramida je samo jedan deo većeg kompleksa koji je uključivao palatu, hramove, solarne jame za čamce i druge građevine.
Drevna inženjerska dostignuća u Gizi bila su toliko impresivna naučnici do danas nisu sigurni kako su piramide izgrađene. Ipak, naučili su mnogo o ljudima koji su ih izgradili i političkoj moći neophodnoj da se to ostvari.
Graditelji su bili vešti, dobro hranjeni egipatski radnici koji su živeli u obližnjem privremenom gradu. Arheološka iskopavanja na lokalitetu otkrila su visoko organizovanu zajednicu, bogatu resursima, koju je sigurno podržavala jaka centralna vlast.
Pretpostavlja se da su zajednice širom Egipta davale radnike, kao i hranu i druge osnovne potrepštine, za ono što je na neki način postalo nacionalni projekat koji je trebalo da predstavlja bogatstva drevnih faraona.
Čuvanje prošlosti
Piramide su sačuvale stari Egipat od zaborava. Giza nam danas omogućava da istražimo davno nestali svet.
“Mnogi ljudi misle da je ovo mesto samo groblje u modernom smislu, ali to je mnogo više od toga”, kaže egiptolog Muzeja lepih umetnosti u Bostonu i Univerziteta Tafts Peter der Manuelian. “U ovim ukrašenim grobnicama imate divne scene iz svakog aspekta života u starom Egiptu — tako da se ne radi samo o tome kako su Egipćani umirali, već i o tome kako su živeli.”
Umetnost grobnica uključuje prikaze drevnih farmera koji rade na svojim poljima i čuvaju stoku, pecaju i gaje živinu, prave stolariju, nošnje, održavaju verske rituale i sahrane.
Natpisi i tekstovi takođe omogućavaju istraživanje egipatske gramatike i jezika. “Skoro svaki predmet koji želite da proučavate o faraonskoj civilizaciji dostupan je na zidovima grobnice u Gizi”, kaže Peter der Manuelian.
Da bi pomogao da ovi dragoceni resursi budu dostupni svima, Tafts Peter der Manuelian predvodi arhiv u Gizi, ogromnu kolekciju fotografija, planova, crteža, rukopisa, zapisa objekata i dnevnika ekspedicije u Gizi koja omogućava virtuelne posete platou.
Ali on naglašava da ništa nikada ne može da ponovi, ili da zameni iskustvo lične posete Gizi.
A čemu su služile piramide u južnoj americi? A ima ih i u Bosni, Srbiji(Rtanj), … Sa li su i one bile grobnice?