Ishrana je, kao i sve u Sparti, bila podređena dobrom ratniku – njegovoj snazi i zdravlju.
Spartanci su imali veoma jednostavne ciljeve – da pobeđuju u ratovima i da obezbede dovoljno hrane svojim građanima! Za rat se vežbalo od rođenja, a ishrana je bila jedna od najvažnijih karika tog lanca pripreme.
Već na samom rođenju spartanske bebe su prolazile prvi, surovi test. Kada Spartanka rodi bebu, starešine su te koje odlučuju o njenoj sudbini i procenjuju da li je dovoljno jaka i zdrava da izdrži spartanski život. U suprotnom, beba bi bila osuđena na smrt.
Vojničko školovanje počinjalo je već sa sedam godina, a malim ratnicima su obroci bili oskudni. Ako bi želeli više, morali bi sami da se snađu. Spartanci su verovali da glad od čoveka napravi boljeg lovca. Nije im bila strana ni krađa jer je na ceni bila snalažljivost. Kada bi u krađi bili uhvaćeni sledila je kazna, ali ne zbog same krađe, nego zbog toga što su dozvolili da ih uhvate.
Od dvadesete počinjao je život u vojnoj jedinici – sistiji (syssitia). U dvadesetim godinama su se takođe i ženili, ali bi i tad ostali da žive sa svojom jedinicom, u nekoj vrsti “muške kuće”.
U sistiji se živelo, učilo, razvijale su se borilačke veštine i – navike u ishrani. A ishrana je, kao i sve u Sparti, bila podređena dobrom ratniku – njegovoj snazi i zdravlju – nikako uživanju.
Šta se nalazilo na jelovniku Spartanca?
Osnovnu hranu Spartanaca činile su dve žitarice: pšenica i ječam.
Prethodno bi ih natapali i mleli, a onda od njih pravili kaše, hleb ili lepinje sušene na suncu.
Hleb su pravili tako što bi užareni ugalj stavili na pod, a zatim bi ga pokrivali poklopcem u obliku kupe. Kada bi se nakupilo dovoljno toplote, ugalj bi se sklanjao i stavljao oko poklopca, a testo bi se stavljalo ispod.
Voće, povrće i meso
Od voća i povrća naročito su se cenili lokalni proizvodi koje su gajili helotsi: smokve, grožđe, urme, kajsije, plavi patlidžan i masline. Često bi se uz obroke posluživao i sir.
Meso je bilo važan izvor snage. Lovci su donosili divljač dok su robovi (helots) bili zaduženi za pecanje ribe i gajenje domaćih životinja. Svinjetina, piletina i pačetina su bili posebno važni izvori proteina za mlade ratnike.
Kako su živele Spartanke?
“Bilo je poželjno da žene očvrsnu svoja tela vežbajući trčanje, rvanje, bacanje motke i bacanje koplja, da bi onaj plod koji bi kasnije mogao da začne, uzimajući hranu iz snažnog tela, bolje poterao i više se razvio” – Plutarh.
Spartanske bebe-devojčice su bile odgajane bolje i pažljivije od bilo koje druge ženske dece tog vremena.
Smatrali su da samo jaka i zdrava žena rađa jaku i zdravu decu – pa su se i mlade spartanke bavile sportom i trenirale. Spartankama je bio cilj da postanu majke popularnih ratnika. Od toga nije bilo veće časti. Međutim, koliko god da je život bi podređen rađanju ratnika – one nisu morale da kuvaju za njih, jer su vojnici to činili sami.
Supa od krvi
Posebno jelo za Spartance bila je neobična vrsta supe koji su jeli sa ječmenim hlebom. Melas Zomos su pravili od svinjskog mesa, komada svinjskog srca i krvi jer su verovali da im to daje snagu. I verovatno su bili u pravu jer je svinjetina odličan izvor proteina visoke vrednosti (što znači da sadrži sve potrebne aminokiseline), ali je i jedan od najboljih izvora vitamina B, koji igraju ulogu u oslobađanju energije iz ugljenih hidrata.
Bilo je potrebno vreme za navikavanje na ukus ove supe, a Spartanci su verovali da njenu jačinu može da izdrži samo onaj ko vežba i kupa se u hladnoj reci Eurotas.
