Jovana Dukić Kaličanin u bolnici u Dortmundu radi kao medicinska sestra i svakodnevno je u kontaktu s pacijentima koji su oboleli od korona virusa. S “Vestima” je podelila jedan zapis iz svog dnevnika. Njen zapis je istovremeno obraćanje i sebi i zamišljenom čitaocu koji je trenutno zdrav, ali je možda potencijalni pacijent.
“Ne možeš znati kako je dok ne budeš pored njih i sa njima. Ne možeš da shvatiš ozbiljnost situacije jer nisi osetio taj strah, te prazne poglede, osoba koje leže, a ti kao na filmu u noćnoj smeni ulaziš u sobu maskiran, sa lampama, posmatraš ih i moliš se Bogu da su živi, jer je noć pre toga četvoro izdahnulo, a taj dan još dvoje. Ne možeš da shvatiš taj osećaj kada im meriš temperaturu i u sebi želiš da bude 36,2, a ne 38 ili 39 što je koma blizu smrti. I svi zajedno na istom mestu, čekamo svoju sudbinu.
Ne možeš da shvatiš to kada jedva čekaš da se pojavi prva smena, a ti krećeš da se oslobađaš opreme koja je već kontaminirana. Paziš da ne napraviš slučajno neku grešku, a ko zna koliko si ih napravio za tih 10 sati noćne smene i sve tvoje kolege. Dezinfikuješ i ključeve i sve što dodirneš.
Ali možeš da kreneš da misliš na sebe i na sve te medicinske radnike, koji su i pored svega spremni da daju deo sebe za tebe, da ceniš njihov trud, volju i njihovu psihu… jer veruj mi posle ovoga, nisi više sav svoj!!!
Možeš da pretpostaviš, gledajući slike sa fronta (iz bolnica), te pečate na licu, te umorne oči i tužne poglede, kako je biti tamo, a sve to zbog svih nas i našeg boljeg sutra.
Znala sam da neću moći da izbegnem da odem da radim, grizla bi me savest da nisam otišla, jer zbog mene bi neki drugi kolega morao da bude u bolnici. Nije mi bilo prijatno ni da pomislim na to. Na drugoj strani mislimo i na našu decu, koju želimo da zaštitimo.
Sad smo svi tu gde smo.
Vi treba da se malo potrudite da te vredne ruke i pozitivna psiha ostanu tamo gde jesu i da imaju što manje posla… jer neće dugo izdržati, a neće ih imati ko da ih menja.
P. S.
Znam da je svima više preko glave svih objava i priča o korona virusu, ali ovde već odavno sve izmiče kontroli, a mnogi toga nisu svesni, pa čak i osoblje koje se neprimereno ponaša i ne drži se zaštite, ako ne sebe, bar drugih. Ovo ovde je neka druga priča i nadam se da će se neko čudo desiti u narodu. Srdačno Vas pozdravljam i sada idem kući da odmaram.”
