Željko Komšić je izjavio da je insistiranje na etničkom legitimitetu u kontekstu Izbornog zakona BiH predstavlja negiranje svih presuda Evropskog suda za ljudska prava.
– Ako se polazi od toga da je samo legitiman onaj ko ima etnički legitimitet, onda se derogiraju i Mišljenje Venecijanske komisije i presude Evropskog suda za ljudska prava koje pokušavaju da otklone, a ne da prošire etničku diskriminaciju – prokomentarisao je Ppredsedavajući Predsedništva BiH Komšić izjavu Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, da su Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH “više birali Bošnjaci nego Hrvati”.
Komšić je za sarajevsko “Oslobodjenje” rekao da je “očito da će Šmitu trebati još vremena u BiH da se upozna sa dejtonskim Ustavom, jer to o čemu govori ne postoji u Ustavu, kako bi na kraju uvideo sve detalje i kompleksnost tematike”.
Navodeći da je Visoki predstavnik vrhovni tumač Dejtonskog sporazuma i da po bonskim ovlaštenjima ima mogućnost da menja zakonodavstvo u BiH, on je pozvao Šmita da nametne izmene Ustava i Izbornog zakona, na način kako on misli da to treba, a da onda “snosi odgovornost za posledice takvog antievropskog poteza”.
Komentarišući izjavu Šmita da je Sarajevo “bošnjački grad”, Komšić je rekao da je to “potpuno nejasna izjava”.
– Sarajevo je od svog osnivanja pa do danas imalo većinsko bošnjačko ili muslimansko stanovištvo, pa ne vidim zašto bi to samo po sebi, ili bilo kojem civilizovanom čoveku moglo biti sporno, da ne kažem problem. Sarajevo je opet, istovremeno, kroz vekove multietnički i kosmopolitski grad – kazao je Komšić.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit prethodno je izjavio da je ;Komšić hrvatski predstavnik u državnom predsedništvu, ali su ga više birali Bošnjaci nego Hrvati.
– Koliko je sistem komplikovan pokazuje i činjenica da je predstavnik Hrvata (Dragan) Čović izgubio u sučeljavanju s Komšićem – rekao je Šmit na skupu pod nazivom “Evroatlantske perspektive Bosne i Hercegovine” koji je u organizaciji Nemačko-atlantskog društva održan u mestu Nojštat an der Ajš.
On je rekao da se hrvatski deo stanovništva, koji je, kako je istakao, dodatno smanjen iseljavanjem, oseća nedovoljno predstavljenim u “komplikovanim državnim strukturama”.
– Sada se postavlja pitanje kako organizovati izborno pravo tako da se država ne podeli na tri entiteta. Kada bi se to dogodilo, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine bi bio snažno doveden u pitanje – istakao je Visoki predstavnik u BiH.
