Srbi su vekovima bili poznati kao ljudi koji vole da igraju i pevaju pa je stoga porazna činjenica da su poslednjih godina bensedini postali sastavni deo života naših građana. Naši ljudi godišnje popiju čak pet miliona kutija lekova za smirenje, i to samo onih legalno izdatih na recept.
U prilog ovoj jezivoj statistici idu i podaci da u Srbiji ove medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Da stvar bude još gora, među onima koji se kljukaju lekovima čak 60 odsto su mladi između 20 i 30 godina.
Među najtraženijim lekovima bez kojih građani ne bi mogli da zamisle nijedan dan su dijazepam (bensedin), lorazepam, bromazepam… Lekari smatraju da situacija nije nimalo naivna i da su ljudi počeli da piju sedative nadajući se da će jedan bensedin rešiti sve njihove probleme. Kao glavni uzrok za ovu sumornu statistiku navode besparicu, otkaze, usamljenost, popularnost društvenih mreža, nedostatak partnera, život bez perspektive.
Sedativi poput bromazepama, dijazepama i drugih “popularnih” tableta mogu izazvati ozbiljnu zavisnost i zdravstvene probleme.
U prilog ovoj strašnoj statistici idu i podaci da u Srbiji ove pilule svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac.
Psihoterapeut Zoran Milivojević za “Vesti” kaže da ova situacija ukazuje na mentalno stanje nacije.
– Ljudi su preplašeni od raznih situacija, i počinju da pate od anksioznosti jer se osećaju nesposobnim da se nose sa svojim životnim situacijama. Na primer, student ima tremu pred ispit, ali zapravo plaši se celokupne životne situacije koja je pred njim. Tada ljudi posežu za sredstvima za smirenje – kaže Milivojević.
Razlog zbog čega Srbi piju toliko bensedina, ovaj stručnjak vidi i u ekonomskom momentu.
– U Srbiji su male plate, ljudi moraju da školuju decu, često se dešava da ljudi ostanu bez posla i onda posežu sa tabletama – kaže dr Milivojević.
Porodični psihoterapeut Nevena Čalovska kaže da lekari često vide da je rešenje za pacijenata upotreba sredstava za smirenje.
– Ljudi u Srbiji žive u teškim uslovima, pa često posežu za sredstvima za smirenje. Otud tolika potrošnja bensedina, iako on nije u slobodnoj prodaju nego se izdaje na recept. To je takozvana hemijska štaka s kojom ljudi preživljavaju – kaže Čalovska.
Pilule kao bombone
Potrošnja lekova za smirenje (anksiolitika), otkako je pre nekoliko godina uvedeno pravilo da lekar mora da ih prepiše je smanjena, ali samo prilikom izdavanja na recept jer se i dalje Srbi dovijaju na različite način da do njih dođu na nelegalan način. Po principu pravila su tu da bi se kršila, ne tako mali broj Srba do ovih lekova dolazi mimo izabranog lekara zbog čega se čini da ih gutamo više nego bombone. Sredstva za smirenje ljudi kupuju čak i na pijaci.
Kako antidepresivi utiču direktno na procese u mozgu koji je centar svih dešavanja u našem telu i organizmu, normalna je i česta pojava da terapija antidepresivima sa sobom nosi različite neželjene efekte kod pacijenata, koji mogu varirati u zavisnosti od vrste i jačine leka koji se upotrebljava.
Kod gotovo svih vrsta antidepresiva, u prvim nedeljama terapije najučestaliji neželjeni efekti su mučnina, blaga vrtoglavica, glavobolja, ali i izraženija anksioznost tj. napetost.
I “lajkovi” problem
Lekove za smirenje na svoju ruku pije i sve više devojčica, tinejdžerke od 15 do 19 godina, a razlog su uglavnom psihički problemi zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama?! Veliki broj devojaka pada u depresiju, i to samo zato jer njihove slike ili statusi na Fejsbuku i Instagramu nisu dobili očekivani broj lajkova.
Ranjive dame
Žene više pije tablete za smirenje jer se češće obraćaju za pomoć lekaru. Takođe i omladina koja najčešće želi sve “odmah i sada” poseže za pilulama. Naravno, veliki uticaj na ovu pandemiju ispijanja pilula imaju i društvene mreže i internet.
Anksioznost
Antidepresivi su vrsta lekova koji se koriste za lečenje kliničke depresije, anksioznih poremećaja, ali i drugih blažih i ozbiljnijih poremećaja psihičkog stanja uzrokovanog nepravilnim radom određenih hemijskih supstanci u mozgu, odnosno onih uzrokovanih nekim stresnim ili traumatskim događajem. Takođe, antidepresivi se mogu koristiti i kao prevencija za ponovno javljanje depresije i anksioznosti kod osoba koje su već patile od sličnih stanja.
