“Nacističko vanredno stanje” proglašeno u nemačkom gradu

Drezden, glavni grad Saksonije, dugo se smatrao bastionom krajnje desnice i rodno je mesto antiislamskog pokreta Pegida.

Većnici u gradu, koji je pretendent za evropsku prestonicu kulture 2025., sada su odobrili rezoluciju u kojoj se kaže da je potrebno učiniti više kako bi se rešio taj problem.

Ali protivnici kažu da oni preteruju, piše BBC.

– “Nazinotstand” (njem. nacističko vanredno stanje) znači isto kao kad se izda crveni meteoalarm za vremenske promene, što znači da imamo ozbiljan problem. Otvoreno demokratsko društvo je ugroženo – rekao je za BBC lokalni većnik Maks Ašenbah, koji je podnio predlog.

Ašenbah, iz satirične levo orijentirane političke stranke Die Partei, rekao je da veruje da je potrebno preduzeti mere jer političari ne čine dovoljno kako bi se “jasno pozicionirali” protiv krajnje desnice.

– Ovo je bio pokušaj promene. Takođe sam želeo znati s kakvim ljudima sedim u gradskom veću Drezdena – rekao je.

Rezolucija navodi da se “desničarski ekstremistički stavovi i radnje događaju sa sve većom učestalošću” i poziva grad da pomogne žrtvama krajnje desnog nasilja, zašti manjine i ojača demokratiju.

Ašenbah je rekao da je prihvatanje predloga pokazalo opredeljenost gradskog veća da neguje “slobodno, liberalno, demokratsko društvo, koje štiti manjine i odlučno se protivi nacistima.”

Za rezoluciju Ašenbaha glasalo je gradsko veće Drezdena.

Odobrena je sa 39 glasova za i 29 protiv, a među onima koji su ga odbili su i vladajuća Hršćanska demokratska unija (CDU), prema izveštajima lokalnih medija.

Iz CDU-a su rezoluciju opisali kao “čistu političku simboliku” i rekli da je snažna formulacija “jezična greška”, izvestila je nemačka novinska agencija DPA.

CDU nije odmah odgovorila na zahteve BBC-a za komentar.

Nemački liberalni Slobodni demokrati (FDP) podržali su zakonodavstvo, ali jedan je većnik kritikovao izraz “nacistička vanredna situacija”, rekavši da to neće pomoći da Drezden postane evropska prestonica kulture, prenosi DPA.

Ašenbah je rekao da grad nije dužan da preduzima nikakve korake nakon usvajanja njegove rezolucije, ali da “teoretski, postojećim merama treba dati veći prioritet i buduće odluke treba da budu usklađene s tim”.

Kaj Archajmer, profesor nemačke politike koji je opširno pisao o krajnje desnom ekstremizmu, rekao je da je glavni uticaj rezolucije simboličan, ali da to može značiti da će se više novca izdvojiti za programe koji se bore protiv ekstremizma.

– Mislim da nijedan drugi nemački grad nije proglasio ‘nacističko vanredno stanje’. Međutim, rezolucije protiv desničarskog ekstremizma nisu tako retke – rekao je.

Drezden je već dugo poznat po svojoj povezanosti s krajnjom desnicom.

Početkom 1990-ih, neonacističke grupe počele su tamo sa organizacijom skupova kako bi se prisetile onoga što su nazvale “holokaustom bombardovanja”, kada su grad bombardovale britanske i američke snage 1945. godine. Te grupe su aktivno delovale u okolnim područjima i u južnoj Saksoniji.

Saksonija je takođe dugo bila uporište krajnje desne Nacionalne demokratske stranke Nemačke (NPD), a kasnije i krajnje desne stranke Alternativa za Nemačku (AfD).

Na državnim izborima u septembru, podrška AfD-u porasla je za 17,8 posto u odnosu na 2014. godinu i dostigla 27,5 posto.

Drezden je također mesto rođenja pokreta antiislamske Pegide (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada) 2014. godine, gde se i dalje održavaju skupovi.

Pristalice Pegide kažu da ljudi treba da se osveste protiv pretnje islamističkog ekstremizma. Oni žele da Nemačka smanji imigraciju i optužili su vlasti da nisu provele postojeće zakone. Pokret je potaknuo velike proteste u gradu.