Cene nafte su nastavile danas rast za više od jednog dolara i beleže najviši nivo od oktobra 2014, jer je mogući poremećaj isporuka posle napada jemenskih Huta dronovima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dodatno ugrozio ionako napregnutu situaciju s tržišnom ponudom.
Fjučersi evropske nafte Brent, tj. ugovori s fiksnom cenom za isporuku proizvoda na određeni datum u narednom periodu, poskupeli su za 1,02 dolara ili za 1,2 posto, na 87,50 dolara po barelu na trgovanju do 09:24 časova po srednjoevropskom vremenu, dok je američka WTI nafta skočila za 1,36 dolara ili za 1,6 procenata, na 85,18 dolara po barelu, izveštava Rojters.
Pokret jemeskih Huta, predvođen koalicijom Saudijske Arabije, koji je u ponedeljak izveo napad bespilotnim letelicama na Abu Dabi u kojem su živote izgubile tri osobe usled eksplozije cisterni s gorivom, upozorio je da bi mogao da gađa još objekata, a iz UAE su poručili da zadržavaju pravo da “odgovore na ove terorističke napade”.
Naftna kompanija ADNOC iz Emirata saopštila je da je aktivirala planove za održanje kontinuiteta proizvodnje kako bi obezbedila nesmetano snabdevanje domaćih i stranih kupaca njenim proizvodima posle pomenute eksplozije cisterni u njenom skladištu goriva u Musafi.
Rastu cena “crnog zlata” doprinele su ii geopolitičke tenzije između Ukrajine i Rusiije, članice grupe OPEK+.
Pored toga, pojedini proizvođači u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) zbog smanjenih ulaganja i prekida u proizvodnji ne uspevaju da pumpaju količine nafte u kvotama utvrđenim sporazumom s Rusijom i drugim saveznicima, kojim se predviđa povećanje isporuka za 400.000 barela dnevno svakog meseca.
Analitičari Goldman Saksa procenjuju da će zalihe nafte u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) do leta pasti na najniže nivoe od 2000. godine, i da će cena severnomorske nafte Brent kasnije ove godine dostići 100 dolara po barelu.
