Nakon priče o teškoj svakodnevici i borbi porodice 12-godišnjeg Ognjena Džebe iz Istočnog Sarajeva, obolelog od Vilijams sindroma za koru hleba, plemenito srce dobrotvorke iz Italije zakucalo je jače. Duboko ganuta njihovom sudbinom, naša verna čitateljka je uputila porodici Džebo novčanu pomoć od 100 evra kako bi imali bar za najosnovnije.
Da ne gladuju
– Malo je reći koliko nas je ta dobra žena obradovala i koliko nam znači njena podrška i pomoć. Da imamo za lekove i najosnovnije, da ne gladujemo. Nadamo se da će joj dobri Bog sto puta dobrim uzvratiti. Naša situacija je teška sama po sebi, a od kada više nisam u mogućnosti da radim, postalo je neizdržljivo, jer nisam sposoban za rad, a ne mogu ni u prevremenu penziju. Zbog toga smo na velikim mukama, jer nemamo skoro nikakvih primanja – rekao je glava porodice Mladenko Džebo, po struci vodoinstalater, koji je zbog bolova i novih povreda na radu na ivici da bude totalni invalid.
Istina iako smo već u nekoliko navrata pisali o nevoljama njegove porodice, nažalost, odziv dobrotvora da im pomognu bio je slab, zbog čega je njihova situacija postala još teža.
Slaba uteha
– Nama je baš svaka pomoć i dalje dobrodošla, jer ni supruga ni ja nismo sposobni za rad, a treba dvoje dece držati zdravom i sitom. Od momenta kad mi je kičma nastradala, baš kao i kolena zbog dugogodišnjeg mukotrpnog rada od bolova više nemam kud. Noćima ne spavam, a doktori kažu da nisam ni za operaciju, ni za rehabilitaciju, samo za lekove protiv bolova. Slaba je to uteha. Posebno imajući u vidu to da imam i dalje kredit za kuću, koju sam izgradio uz pomoć dobrih ljudi, da računi neće prestati da stižu, kao ni oni za lekove, a ja ne mogu da radimi i zaradim. Brinem se šta će biti sa nama, jer izlaz iz ovog košmara ne vidimo – iskreno će Mladenko Džebo.
Supruga Slobodanka, po zanimanju frizer, ne može da radi iz više razloga. Prvi je briga o sinovima, drugi činjenica da i sama boluje od epilepsije i da često ima kardioloških problema, a treći da je nedavno pala i slomila ruku. Tako i ona sama ide od doktora do doktora, u nadi da će joj biti bar malo bolje.
Molio bi i na kolenima
Nemajući kud, Mladenko Džebo odlučio je da se za pomoć obrati ljudima dobre volje iz dijaspore.
– Zbog Ognjena i Milomira, koji su moja jedina životna radost i najveći pokretač sam se i odlučio da potražim pomoć od humanih zemljaka. Nije lako moliti nepoznate ljude za pomoć, to je nešto najteže što može da snađe čoveka posle bolesti deteta. Ali, kada ste u bezizlaznoj situaciji morate i na kolena pasti. Mi više nemamo kome da se obratimo, sva vrata su nam zatvorena – iskreno će Mladenko.
Podsećanja radi, saznanje da njihov mlađi sin Ognjen boluje od retke genetske bolesti, koji uzrokuje usporen rast i mentalni razvoj, teškoće u kretanju i ozbiljne zdravstvene probleme donelo je porodici Džebo mnogo patnji, neprospavanih noći i bezbroj dana provedenih po različitim kliničkim centrima, dovodeći ih na sam rub egzistencije.
Život sa 200 KM
Ipak, majka Slobodanka i otac Mladenko bili su odlučni da svoje dete osposobe za život najbolje i najviše što je u njihovoj moći, kao i medicine. Zahvaljujući roditeljskoj upornosti, Ognjen je uprkos brojnim poteškoćama prohodao sa tri godine i tri meseca, kasnije krenuo u vrtić, a zatim u školu. Ali, kako su njih četvoro živeli samo od Mladenkove skromne plate (250 evra), koja je sada dodatno umanjena zbog višemesečnog bolovanja (skoro pa pola plate) to nije bilo ni blizu dovoljno da se pokriju potrebe ove skromne porodice.
Ponos i briga
– Ognjen je na sreću dobro. Vilijamsov sindrom decu i ljude obolele od ove bolesti, uprkos svim nedostacima i poteškoćama u učenju, čini izuzetno društvenim, empatičnim i povezanim s drugim ljudima, što je i slučaj s našim Ognjenom. Voli da je okružen ljudima i da se igra s bratom. Postigao je do sada i više nego što je bilo ko od lekara mogao da pomisli, pošao je u školu, osamostalio se, naučio da piše. Savladava razne životne lekcije svakog dana, ali lekovi i redovni pregledi su mu neophodni, za šta nam često nedostaje novac. Ponosni smo na sve što je postigao, ali sada kad su nas stisli glad i muka, opet brinemo šta će biti sa njim – rekao je Mladenko Džebo.
Kako pomoći?
Za slučaj da još neko od plemenitih čitaoca “Vesti” poželi da pomogne porodici Džebo i omogući im da reše bar neki od problema koji ih svakodnevno muče, mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Vuka Karadžića br. 431, 71123 Istočno Sarajevo ili na broj telefona: +387 66 827 444.
