Život piše romane, što možemo da posvedočimo svakog dana i putem Humanitarnog mosta. Za skoro punih 28 godina postojanja, ispisano je na hiljade strana o raznim ljudskim sudbinama, stvorene su čvrste i neraskidive veze, ljubavlju, solidarnošću i humanošću.
I ovog puta ćete biti svedoci još jedne teške sudbine porodice, kojoj se život preko noći preokrenuo.
Reč je o bračnom paru Miloradu Stevanoviću (47) i Ivani Jovanović (47) iz Vladičinog Hana, koji su zbog životnih okolnosti, bili prinuđeni da život iz početka krenu malom vojvođanskom selu Torda, opština Žitište.
– Stvari su se neočekivano okrenule za našu porodicu, skoro preko noći. Suprug je radio u fabrici Geoks u Vranju, a pre toga 20 godina pri vojsci. Zato smo uzeli kredit i sređivali kuću u kojoj je on odrastao. Sve je bilo u najboljem redu. Ali, pošto je bio usvojeno dete, “naslednici” su došli po svoj deo i mi smo brže-bolje morali da spakujemo ceo naš život i snalazimo se kako znamo i umemo. Nemajući dovoljno novca, morali smo opet da podignemo kredit kako bismo se skućili, za to malo novca kupili smo kuću u Tordi, a kuptilo smo morali sami da napravimo. Kućica je takva kakva je, za više nismo imali. Ipak, kad smo videli da u jednom delu plafon propada i da iz njega vire žice, uplašeni, smo zvali majstora – započela je priču o zlom usudu njene porodice Ivana Jovanović, ubrzo dodavši:
– Usledilo je šok saznanje jer nam je rekao da ako taj deo propadne, bukvalno ostajemo bez krova nad glavom… Nemajući kud obratili smo se za pomoć raznim organizacijama za bilo kakvu pomoć jer u kući više ni dinara nismo imali. Suprug je ostao bez posla čim smo se preselili, kao i ja. Bukvalno smo ostali na pirinču i grašku. Na sreću Help nam je odobrio materijal za popravku krova i struje na kući i to treba da nam stigne jer mora hitno da se uradi da se ne uruši sve. Bio nam je njihov inženjer jer mi majstore nemamo čime da platimo. Suprug radi povremene poslove i sve što mu stigne pod ruku ovde po selu, ali to nije dovoljno da se prehranimo. Sve što primi, dajemo na isplatu kredita, a ja kao žena bagerista ovde ne mnogu naći zaposlenje.
Prema rečima Ivane Jovanović, budući da su i ona i suprug radno sposobni, nisu želeli da se prijavljuju za socijalnu pomoć, da se trude da žive od svog truda i rada, ali budući da su ih mnoge nevolje u trenu pogodile, podrška dobrih ljudi im je neophodna i biće zahvalni svakome ko bude imao razumevanja za njihovu muku.
Hrana najpotrebnija
– Anđelija ima 17, a Mihajlo 15 godina, i oboje su odlični đaci srednje škole u Zrenjaninu. Oni su deca iz prvog braka mog supruga, ali ih volim i pazim kao svoju. Zbog njih sam odlučila da zamolim dobre ljude za pomoć i to najpre u hrani. To nam je najpotrebnije. Bez toga ne možemo da funkcionišemo. Milorad i ja ćemo i dalje davati sve od sebe da podmirujemo račune, da tražimo i radimo sve što nam dolazi pod ruku, ali sve dok ne budemo dobili zaposlenje, nećemo moći da podmirujemo sve potrebe i onda nam je hrana najpotrebnija – istakla je Ivana Jovanović.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu porodici Stevanović da ne gladuju u narednom periodu, mogu stupiti u kontakt sa njima na adresu: Doza Đerđa br. 19, Torda, Opština Žitište, Srbija i putem telefona na brojeve: +381 62 329 877 i + 381 23 831 118. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija “Vesti”.
