Glumci jači od koronavirusa! U Vukovom domu kulture u Loznici, posle jednogodišnje pauze, održan Festival glumačkih ostvarenja, koji je po 14. put organizovalo Kulturno-umetničko društvo “Karadžić”. Prošle godine zbog korone i vanrednog stanja festivala nije bilo, ove jeste sa aprilskog termina pomeren za ovaj mesec, ali su se od 10. do 17. maja u Loznici, ipak, družili glumci i pozorišna publika, naravno u skladu sa merama zbog epidemije koja još traje.
Dragan Tošić, predsednik KUD “Karadžić”, pozdravljajući publiku prve večeri festivala, rekao je da je zadovoljan što posle više od godinu dana prinudne pauze dramska sekcija ponovo izlazi na scenu, i podsetio da je prošla godina trebalo da bude u znaku 170. rođendana jednog od najstarijih društava na Balkanu, ali da je pandemija to poremetila.
Željni nastupa
– Ova teška situacija je pokazala da smo gladni pozorišta, umetnosti, druženja, kulture i zabave, normalnog života koji smo do juče podrazumevali. Dragocen je svaki trenutak proveden u pozorištu i među prijateljima – poručila je otvarajući festival Tanja Glišić Matić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti gradske uprave.
Kao i svih prethodnih 13 puta program je otvorio domaćin premijernim izvođenjem komada “I tako te stvari”, nastalog adaptacijom Čehovljevih jednočinki “Prosidba” i “Medved”, van takmičarskog programa. Pred lozničkom publikom narednih večeri nastupale su takmičarske predstave “Luda lova” – Novosadskog amaterskog pozorišta i Udruženja Šmiranti, “Opet plače, al” sad od sreće” Gradskog pozorišta Jagodina, teatar “Milivoje Živanović” iz Požarevca izveo je komad “Umorni”. Lozničanima se predstavila i Ustanova Kulturni centar Smederevska Palanka – Gradsko pozorište sa predstavom “Šta je sobar video”, leskovački Kulturni centar izveo je “Bliži nebu”, Amatersko pozorište “SB” iz Sokobanje – “Moja žena se zove Boris”, a 17. maja, poslednje večeri festivala, u čast nagrađenih, predstavu “Pinokio za odrasle” odigrao je Mdž Art Bgd Pozorište Obrenovac.
Zoran Grujić, sekretar “Karadžića” i član Organizacionog odbora, kaže da su veoma zadovoljni što su uspeli da organizuju festival i što je sve prošlo u najboljem redu.
– Uspeli smo da održimo prvi festival glumačkih ostvarenja posle vanrednog stanja, u uslovima još uvek aktuelne pandemije, uz poštovanje svih protivepidemijskih mera. Zadovoljni smo što smo glumce vratili na scenu, a pozorišnu publiku u salu i videlo se da im ova neočekivana “korona pauza” nije prijala, da su se uželeli jedni drugih i ta pozitivna energija, radost ponovnog druženja gotovo da se osećala u vazduhu – rekao je on.
Povratak u normalu
Gosti su, istakao je Grujić, prezadovoljni i oduševljeni lozničkom pozorišnom publikom, organizacijom i radi da ponovo dođu.
– Naše pozorište je dobilo pozive za gostovanja i, kako su nam rekli, naši gosti i mi ćemo biti rado viđeni u njihovim gradovima. Nadamo se da je ovaj festival svojevrsni početak vraćanja normalnom životu, onome pre pojave kovida i da se nikada više neće desiti da moramo da radimo u ovakvim uslovima. Kultura, pozorište, glumci i publika pobedili su virus u Loznici i ovo je bilo posebnih i lepih osam dana druženja – kazao je on pošto je spuštena zavesa na poslednju predstavu odigranu na ovogodišnjem festivalu.
Prethodnih dana svako veče biran je glumac večeri, a na kraju festivala uručene su nagrade najboljima.
Nagrade za najbolje
Odlukom stručnog žirija nagrada za najbolju mušku glavnu ulogu pripala je Nenadu Stanisavljeviću koji je igrao Borisa u predstavi “Moja žena se zove Boris” dok je najbolja glumica festivala Nataša Rokvić za ulogu Rade u predstavi “Umorni”. Najbolju žensku epizodnu ulogu odigrala je Bojana Stefanović kao Avdika u komadu “Bliži nebu”, najbolji epizodista je Petar Mitić koji je tumačio Radojku u “Opet plače, al’ sad od sreće”, a mladi glumac David, koji je igrao Zorana Petrovića u “Luda lova”. Nagrada za doprinos razvoju pozorišne scene u Loznici “Petar Grujić”, koju po tradiciji dobija neko od članova KUD “Karadžić” ovoga puta pripala je Velizaru Kondiću.
Pripreme izduvni ventil
Najbolji glumac festivala Nenad Stanisavljević je po struci diplomirani inženjer zvuka, ima studio u kome radi, a bavi se i muzikom i svira klarinet.
– U našem pozorištu sam pet godina, a uloga Borisa je specifična jer ima transformaciju iz muškog u ženski lik. Predstavu smo pripremali sa velikim zadovoljstvom i bila nam je izduvni ventil u celoj ovoj situaciji. Inače, loznička publika je videla premijerno izvođenje predstave “Moja žena se zove Boris” jer zbog epidemijske situacije nismo imali prilike da je igramo u Sokobanji – rekao je on.
Najbolja glumica Nataša Rokvić rekla je da glumci jedni druge doživljavaju kao porodicu i to je ono što ih drži, kao i publika, a loznička je, dodala je, “predivna”.
