Neočekivani martovski sneg zavejao je mnoga planinska sela u okolini Novog Pazara. Teško se stiže do Žunjevića na Rogozni gde sa roditeljima Milanom i Evom živi višegodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta Marija – Mara Milanović, a još je teže probiti se do zaseoka Đonlije na vrhu Golije gde opstaje još samo porodica dugogodišnjeg đaka pešaka Stefana Pendića. U nevolji su i Nikola Petronijević i njegov otac Milovan, žitelji sela Joše na drugoj strani ove planine. Da Mari, Stefanu i Nikoli život bar malo bude lakši i lepši, da ne gladuju, da se toplo obuku i redovno školuju, ponovo su se ovih dana pobrinuli naši čitaoci iz dalekog sveta, čije smo donacije uprkos vremenskim neprilikama uspeli da uručimo. Vredna pomoć stigla im je iz Australije i Nemačke, tačnije Mari 200 australijskih dolara, Stefanu 370 dolara, a Nikoli 100 evra. Maloj Mariji, učenici trećeg razreda osnovne škole i đaku pešaku pomoć je poslao dobri Marko iz Sidneja koji joj pomaže već mesecima. Stefanu Pendiću, sada učeniku trećeg razreda Srednje obućarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru od dobrotvora O. V. iz Sidneja stigla je redovna mesečna stipendija od 370 dolara, a siromašnom Nikoli Petronijeviću, sada učeniku prvog razreda Srednje tehničke škole u Kragujevcu, pomoć od 100 evra poslao je naš anonimni čitalac iz Hamburga u Nemačkoj.
– Kod nas je baš hladno, sneg je 60 centimetara. Najavljuju i nove padavine. Jedva prepešačim do škole. Nekada me prati i mama Eva, nekada učitelj ne dođe, jer ne može da se probije zavejanim putevima, tako mi živimo – priča mala Mara sa Rogozne kojoj naši čitaoci pomažu od njene treće godine i dodaje:
– Dobri ljudi su nam dva puta kupovali po kravu, jer je jedna crkla od studi. Tati su kupili konja, zaprežna kola i motornu testeru, mami frižider, a meni televizor. Da nije ove dobrote ne znam kako bi opstali u našem bespuću i sirotinji…
Dok ovo priča, Mara inače razborita i vrlo inteligentna devojčica, svojim dobrotvorima, a posebno Marku iz Sidneja, šalje poljupce, pozdrave i veliku zahvalnost. Priključuje joj se i mama Eva:
– Sada nam je svaka pomoć zlata vredna. Možda će nam kad prođe zima biti malo lakše. Mada ovde na planini, gde nema od čega dinar da se zaradi, nikada nije lako. Hvala Marku i njegovoj porodici, Bog neka ih čuva!.
Stipendija iz Australije puno znači i Stefanu Pendiću, đaku pešaku sa Golije, kome dobri ljudi, kao i maloj Mari, pomažu od malih nogu. Da nije humanog O. V. iz Sidneja, koji stipendira i još četvoro siromašnih đaka pešaka na Kosovu, Stefan ne bi mogao da se školuje, niti da plati stan u Novom Pazaru. Ovako, za godinu-dve biće modelar obuće i moći će da potraži posao.
Od životnog značaja
– Mojoj porodici i meni stipendija iz Sidneja od 370 dolara život znači. Meni pomaže da se školujem, a mojim roditeljima Radi i Vladanu i bratu Srđanu, da lakše prežive u planinskoj zabiti. U celom selu Đonlije mi smo jedina porodica. Svi su se zbog bespuća i teškog života odselili. Do Novog Pazara, udaljenog više od 30 kilometara ovih dana možemo samo pešice – priča Stefan i moli nas da dobrotvoru O. V. prenesemo veliku zahvalnost i još veće pozdrave.
Nemaju nikakva primanja
Sa sličnim mukama bori se i Nikola Petronijević iz sela Joše na drugoj strani Golije, i on je siromašni đak pešak. Ima samo bolesnog oca Milovana i novu kuću koju su mu pre dve godine sagradili naši čitaoci. Da bi mogao da se školuje, Nikola je u Kragujevcu, gde za razliku od Novog Pazara postoji jeftini đački dom, upisao Srednju mašinsko-tehničku školu. Svaki slobodni dan (kad ima za autobusku kartu) koristi da bude uz oca na Goliji. Želja mu je da postane dobar varilac i da se zaposli u nekom evropskom ili ruskom brodogradilištu gde bi gradio podmornice.
– Hvala puno anonimnom dobrotvoru iz Hamburga, mi nikakva primanja nemamo. Donaciju od 100 evra potrošićemo za hranu, lekove i moje školovanje u Kragujevcu. Mnogo nam znači, sreća neka ga prati na svakom koraku – poručuje Nikola.
