Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kada smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih deset turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočarenja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Jugoslavija je na SP 1930. igrala polufinale protiv Urugvaja. Bila je to prva utakmica Jugoslovena na novom Sentenariju sagrađenom za turnir. Domaćini su se od prvog dana pripremali za igru u blatu do kolena, pa i su i danima kada nije bilo kiše polivali teren da ga raskvase. Jugosloveni su drugačije radili. Koristili su pogodnosti da treniraju na dobrim i suvim terenima.
– Blata nam je bilo dosta kod kuće – sećao se Milovan Jakšić.
Drugi problem Jugoslovena je bila hrana. Doručak, ručak, večera i dve užine u luksuznom hotelu su dodali još kilograma na ono što su stekli tokom putovanja brodom. Na merenju pred utakmicu sa Urugvajem, ceo tim je bio za 140 kg teži nego pred put u Urugvaj. U proseku, svaki reprezentativac se za malo više od mesec dana ugojio 12 kg! Jakšić je kasnije pričao da je to bio jedan od glavnih razloga za lošu partiju protiv Urugvaja.
Vođstvo, pa krađa
Jugosloveni su do stadiona odvezeni luksuznim autobusom. Put je trajao duže nego što je planirano, pošto su ulice bile zakrčene masom ljudi koji su krenuli na utakmicu. Na kraju, ni autobus nije mogao do planiranog odredišta, pa su igrači morali poslednji deo da pređu pešice probijajući se kroz gužvu pred stadionom. Urugvajska štampa se potrudila da podigne atmosferu. Na dan polufinala u novinama je objavljen izmišljen intervju sa golmanom Jakšićem, u kome je “otkrio” da se kladio da će Jugoslavija pobediti, a da on neće primiti gol. Urugvajci su se trudili da na sve načine uplaše protivnika. Tako je u svlačionicu jugoslovenskog tima stigla vest da je policija na ulazu u stadion od gledalaca oduzela 2.700 pištolja. Jugoslovenski reprezentativci su uzvratili prkosno. Na teren su izašli mirni, mahanjem pozdravljali publiku na krcatom Sentenariju. Golman Jakšić se kasnije sećao da nije bilo straha od navijača. Tribine je od terena odvajao sedam metara široki jaz ispunjen vodom. Do terena se moglo samo preko pokretnog mosta. Kada su svi bili spremni za početak most je podignut i do fudbalera niko nije mogao da dođe, osim ako ne prepliva ovaj improvizovani bazen.
Posle intoniranja himni na teren su izašle devojke iz Ženske škole. Najlepša među njima bila je ogrnuta urugvajskom zastavom. Kapitenima Ivkoviću i Nazaciju su podelili poklone. Jugoslavija je odlično počela. Povela je već u četvrtom minutu golom Đorđa Vujadinovića. “Išla” je i po 2:0, a Urugvajci su se panično branili. Vujadinović postiže još jedan gol, ali ga sudija poništava zbog ofsajda, iako je Marjanović reagovao na loptu odbijenu od urugvajskog fudbalera.
Kod Regoa sve može
O čuvenom trećem golu Urugvaja sve se zna. Lopta je posle napada Urugvaja po krilu otišla u gol-aut. U polje ju je vratio policajac, a Anselmo šutnuo u mrežu. Sudija je priznao pogodak. “Čuveni” arbitar bio je Brazilac Rego. Malo je poznato da mu je polufinale SP bila druga međunarodna utakmica u karijeri. Prva je bila Argentina – Francuska, na kojoj je zaboravio da odsvira – kraj! Igrano je dodatnih 10 minuta, dok ostali nisu shvatili da je sudija zaboravio da pogleda sat i upozorili ga da je 90. minut odavno prošao. Neiskusni i zbunjeni Rego je krivicu za priznat neregularan gol Urugvaja kasnije pravdao greškom pomoćnika. Pričao je da njegov pomoćnik od načičkanih fotoreportera i policajaca nije video gol-aut liniju i nije znao da je lopta izašla iz polja. Do kraja nije više bilo sumnje kako će susret biti završen. Urugvajci su i dalje igrali prljavo, a Jugoslovenima živci popuštali. Odgovarali su na nepravdu, pa se i čuvar naše mreže Jakšić u drugom poluvremenu potukao sa Skaloneom. Jakšić je i protiv Urugvaja branio u dva dresa. U prvom poluvremenu je nosio crni, a u drugom beli dres. Isto je radio i protiv Brazila i Bolivije. Završeno je 6:1 za Urugvajce, koji su u finalu pobedili Argentinu.
Jugoslovenski fudbaleri su, potom, otputovali u Brazil i Argentinu. Imali su dva prijateljska duela, ali ne pod imenom zemlje. Nije im bilo dozvoljeno da se predstavljaju kao Jugoslavija, pa su igrali pod imenom BSK. Utakmice se, ipak, broje za reprezentaciju.
Doček na Glavnoj železničkoj stanici
Posle dvoipomesečnog boravka van domovine, državni tim se vratio u Beograd 1. septembra 1930. (od 76 dana van Beograda, reprezentativci su u vozu i na brodu proveli 32). Kao i pri odlasku, reprezentativci su pozdravljeni od velikog broja navijača i sportskih zvaničnika na svim usputnim stanicama, od Jesenica do Beograda. Jedino je železnička stanica u Zagrebu (Glavni kolodvor) bila prazna.
Sportske uspehe u današnje vreme proslavljamo na terasi i platou ispred zdanja Starog dvora u Beogradu. Osvajači trećeg mesta na Prvom svetskom prvenstvu svečano su dočekani pre osam decenija na peronima i platou ispred Glavne železničke stanice. Pehar iz Montevidea nisu doneli. Doneli su za utehu samo loptu sa kojom su igrali protiv Urugvaja, onu istu koju je policajac vratio iz gol-auta u teren.
