Naučnici su na površini Sunca otkrili novu vrstu visokofrekventnih talasa koji se kreću tri puta brže nego što su astronomi mislili da je moguće i to u – iznenađujućem smeru.
Naučnici su uočili da se ovi akustični talasi, nazvani visokofrekventni retrogradni (HFR) – vrtložni talasi, kreću kroz sunčevu plazmu u suprotnom smeru od njene rotacije.
S obzirom na to da naučnicima nije tako jednostavno da izvrše dubinsku analizu naše zvezde, oslanjaju se na stalno praćenje akustičnih talasa koji se kreću po njenoj površini i odbijaju nazad prema jezgru, kako bi na taj način saznali šta se zbiva u nepoznatim područjima Sunca.
Kada su analizirali podatke dobijene iz svemirskih i zemaljskih teleskopa prikupljenih u poslednjih 25 godina, naučnici su otkrili da se HFR talasi na površini Sunca kreću do sada neviđenim brzinama, i shvatili da im nedostaje veliki deo slagalice o načinu na koji funkcioniše naša zvezda.
U početku su mislili da ovi akustični solarni talasi nastaju u blizini površine Sunca, zahvaljjući Koriolisovoj sili koja deluje na svako telo koje se kreće unutar rotirajućeg sistema.
Smer Koriolisovog učinka je uspravan na smer kretanja tela kao i na osu rotacije određenog sistema, zato izgleda da se tačke na ekvatoru rotirajućeg tela kreću brže od tačaka na polovima.
Stručnjaci su smatrali da talasi posle formiranja ubrzavaju u HFR talase iz tri moguća razloga. Možda magnetno polje Sunca ili njegova gravitacija ubrzavaju Koriolisove talase ili to izazivaju supervruće konvekcione struje koje se kreću ispod i preko površine Sunca.
Međutim, nijedan od ovih procesa se ne poklapa sa podacima.
– Kada bi se ovi talasi mogli pripisati bilo kom od ova tri procesa, tada bismo dobili odgovore na važna pitanja o funkcionisanju Sunca – navodi solarni fizičar, Kris Hanson, iz Centra za svemirske nauke, Univerziteta u Abu Dabiju.
– Ali izgleda da ovi talasi nisu nastali zbog pomenuth procesa, što je jako uzbudljivo jer otvara brojna dodatna pitanja – dodaje profesor.
