Ne mogu da zaboravim Erine uvrede

0

NEKA PUBLIKA PROCENI: Lepa Lukić

 

– U jednom trenutku, kada mi se smučilo njegovo ponašanje, rekla sam da ću se žaliti Velikom bratu, koga je on opsovao. A, ja brata nemam, umro je pre nekoliko meseci. Suze su mi navrle na oči, dva sata sam neutešno plakala. Jedva sam se smirila. Narod me voli i poštuje, a on hoće da me sroza. Kako to da zaboravim, kada me niko nikada nije tako povredio i maltretirao kao on. I to čovek koga sam smatrala za prijatelja i s kojim se nikada ranije nisam ni sporečkala – iskrena je Lepa.
 

Poslednja majčina želja
 

Poslednja želja Lepine majke Milosije bila je da pazi na bratanca. Kada joj je umrla majka, Lepa je svog Radeta i njegovu porodicu dovela kod sebe i od tada žive sa njom u njenom četvorosobnom stanu u Žarkovu. Pomogla im je da na Dorćolu otvore prodavnicu.
– Dece nemam, pa sam svu ljubav prenela na bratanca i njegovu porodicu. Pošto nemam svoje unučiće, njegova dečica Milica i Dušan mi zamenjuju sve. Obožavam ih, a i oni mene – otkriva Lepa.

 

Zašto ste sutradan demonstrativno napustili specijalnu emisiju koja je bila posvećena događajima u kući?
– Zbog naroda, zbog publike i svih ljudi koji me vole poslednjih dana sam spustila loptu. Ali, dobro sam znala šta ću kada izađem. U toj emisiji nisam mogla da podnesem da pričam o našem odnosu jer sam na tu priču stavila tačku. Otišla sam, jurili su me da se vratim, ali su, ipak, ispoštovali moju odluku da u toj emisiji ne učestvujem.
 

Kako je vaša familija – bratanac, njegova supruga i deca koji sa vama žive, komentarisali vaš boravak u kući Velikog brata?

Krevetac za lutku
 

Mnogi su se raznežili gledajući vas kako se brinete za lutku Milicu. Zašto nikada niste usvojili dete, ako već niste mogli da imate svoje?
– Zato što nisam kod kuće po nekoliko meseci. Kada bih se pojavila pred detetom posle toliko vremena, ne bi me ni prepoznalo. Lutka Milica, koju sam dobila, posle izlaska iz kuće mi je najdraži trofej koji sam dobila u životu. Mnogo sam se vezala za nju, sa mnom je u spavaćoj kući i planiram da joj kupim krevetac, kao za pravu bebu.

– Oni me odlično poznaju, plakali su pred televizijskim ekranom, dok sam ja plakala u kući. Bolovali su svaki moj bol, patili zajedno sa mnom. Dobro znaju kakav sam čovek, kako sam njihovu decu odgajila i koliko sam im u životu pomogla. Bližih od njih nemam i u svakom trenutku su bili uz mene. Ali, ogorčeni su zbog nekih stvari koje sam pretrpela.
 

U kući ste se nervirali zbog svakog zadatka. Da li ste preozbiljno shvatali nešto što je trebalo da bude igra?
– Zadatke jesam doživljavala ozbiljno, ali ja sam takva i profesionalno se ponašem prema svemu što se od mene traži. Zato me je nerviralo što se Boki stalno smejao kao lud na brašno. Ništa meni nije bilo teško, ni da budem sluškinja, ni da pevam pesmu Jelene Karleuše.
 

Da li ste se pokajali zbog ulaska u kuću?
– Nisam, sada kada podvučem crtu, zadovoljna sam svojim učešćem u ovom serijalu. Narod će da proceni kakvi smo bili. Nikoga neću da grdim, ni da kritikujem. Nikada nikoga nisam prva napadala, a sve što se dogodilo ljudi su videli, pa neka sami procene.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here