EPA-EFE/Mauritz Antin

“Oko četiri grama plastike čovek unosi tokom nedelje, što je veličina kreditne kartice”, kaže genetičar Miodrag Stojković i dodaje da to može da izazove poremećaje u ljudskim organima, prevashodnu u srcu, jer ne postoji metoda detektovanja plastike u ljudskim ćelijama.

Ugroženi su i mozak, testisi i slezina, kaže naučnik.

– To izaziva genetske poremećaja, koji mogu da dovedu do poremećaja u srcu, plućima, embrionima, što posebno imamo u vidu mi koji se bavimo poremećajima nasleđivanja, odnosno implantacije embriona. Zagađenje pospešuje svaku vrstu bolesti, bilo da je u pitanju bakteriološko ili virusno oboljenje – upozorava Stojković.

– Kad šetamo gradom, te plastike ima svuda oko nas, i ona se nalazi u vazduhu koji udišemo. Frekvencija bolesti onih koje mi znamo, autizam, Parkinsonova ili Alchajmerova je u porastu poslednjih godina, ali mi ne znamo koji je uzrok, pa se pretpostavlja da je zagađenje jedan od uzroka, jer ljudski organizam nema enzim da svari svu tu plastiku, pretpostavljamo da ona izaziva te neke bolesti”, zaključuje genetičar.

Govoreći o vakcini protiv koronavirusa, Stojković kaže da je svetu  potrebna i sigurna i efikasna vakcina protiv koronavirusa, i da “to nije nikakva fraza”, kao i da nijedna vakcina ne može da prođe ako nije zadovoljila oba faktora.

– Problem je što je virus iznenadio kompletno čovečanstvo. Imate preko 130 grupa koje rade na razvoju nove vakcine, 40 rade na kliničkoj fazi, 92 su u predkliničikoj fazi, tj. ispitivanja se još rade na životinjama, a devet su u fazi velikog broja uzoraka (preko 30.000 uzoraka). E, sad, kad pogledate ko sve ispituje, onda vidite da vam je ceo svet uključen i to je sjajno. Dakle, postoji želja da se dođe do efikasne vakcine”, uprkos različitim strategijama, od kojih se neke baziraju na dešifrovanju RNK, a neke na vektoru adenovirusa – kazao je Stojković.

On je ocenio da se sve ove vakcine manje-više ispituju na zdravim ljudima, te da se onda postavlja pitanje kakav je imunološki odgovor starih ljudi, ili ljudi koje imaju neke bolesti.

– I dok se ne dođe do svih odgovora, iluzorno je eksperimentisati na velikom broju ljudi, i onda, kroz pet do deset godina videti neke posledice koje će možda biti katastrofalne – rekao je Stojković i ukazao na vakcinu protiv bolesti “denga groznice”, kada su neka deca pošto su primila vakcinu, naposletku, imala gore posledice nego da je nisu primila.

– Najvažniji je uzorak ispitivanja. Ako je to samo 38 ispitaniika, ja bih bio skeptičan, jer je medicina egzaktna nauka. Vakcinu ne treba odbacivati kao nešto štetno ili nekorisno, a da li će se neko odlučiti za nju to je njegova lična stvar, u nekim zemljama to je obligatorna stvar STIKA- kaže Stojković.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime