Španija je trenutno, uz Ameriku, neslavni rekorder po broju obolelih, a u samom vrhu po broju mrtvih od pandemije korona virusa. Dr Igor Ilić Hercog, specijalista ginekologije i akušerstva radi u Univerzitetskoj bolnici “Gregorio Maranon” u Madridu – jednoj od tri bolnice u Španiji koja je najviše pogođena ovom pandemijom. U ekskluzivnom razgovoru za “Vesti”, dr Ilić, koji je i doktor nauka, iz prve ruke govori o trenutnoj situaciji u Madridu i Španiji, ali i razrešava mnoge dileme u vezi sa novi virusom.
Koliko je zaraženih u bolnici “Gregorio Maranon” i kakvi su trenutno uslovi rada?
– “Gregorio Maranon” je jedna od tri najveće bolnice u Madridu i nažalost jedna od najteže pogođenih pandemijom virusa COVID-19. Na početku epidemije je preuređena da može da prihvati i leči što veći broj pacijenata, tako što je suspendovala sve aktivnosti koja nisu hitne prirode. Trenutno imamo 864 pacijenta na raznim odeljenjima i u zoni hitnog prijema gde je uspostavljena poljska bolnica i 116 pacijenata na intenzivnoj nezi. U ove brojke nisu uključene trudnice i porodilje pozitivne na COVID-19 kojih u svakom trenutku ima između osam i 10 na ginekološko-akušerskoj klinici.
A uslovi rada?
– Uslovi rada su značajno promenjeni. Ukinute su kliničke sesije i svi skupovi lekara. Predaja dežurstva se obavlja u prisustvu dva šefa odseka, jednog specijaliste i jednog specijalizanta. Trudimo se da se što manje srećemo i da ne provodimo vreme zajedno, što je zaista teško. Zakazane pacijentkinje pozivamo, ponovo zakazujemo i šaljemo izveštaje na kućnu adresu. To je posao lekara. Uz to primamo pacijentkinje iz manjih bolnica u kojima su zatvorena porodilišta i operacione sale i to samo za hitne stvari, poput komplikacije trudnoće, porođaja i malignih oboljenja. U opštoj bolnici gde se i dešava prava drama ove kritične situacije, svuda su pacijenti sa COVID-19 infekcijom u raznim stadijumima. Moj prijatelj i kolega Migel sa kojim delim lekarsku sobu je tamo na dežurstvu i dolazi svako jutro kao sa prve linije fronta. Ali kao pravi Španac i dalje je optimista. U najtežim danima u hitnoj službi je bilo i do 150 pacijenata koji su čekali prijem.
Nema apsolutne bezbednosti
Koliko je bezbedna situacija za lekare u bolnici i za Vas lično?
– Apsolutna bezbednost ne postoji za lekare u ovom trenutku. Situacija sa zaštitnim materijalom je značajno poboljšana, uz veliki trud gradskog sekretarijata za zdravstvo, mada još nije idealna. Podsetiću da Madrid ima šest miliona stanovnika u široj regiji. Kolege se dovijaju na najbolji mogući način. Osim lekara na udaru je i srednji medicinski i nemedicinski kadar, možda čak i više zbog bliskog kontakta sa pacijentom i nedostatka iskustva sa ovako zaraznim patogenima. Veliki problem su nam pacijenti bez simptoma ili sa minimalnim simptomima kojih ima puno na ginekologiji i akušerstvu, jer su izuzetno zarazni, a nemoguće je primeniti sve mere zaštite u odnosu na sve njih. Imajte u vidu da u poslednjim danima imamo od 20-25 porođaja za 24 časa.
Kakva je trenutno situacija u Madridu? U medijima smo mogli da pročitamo da je prethodnih dana bilo prilično haotično?
– Možda haotično nije prava definicija. Svakako svuda je primetna tiha tenzija. Kao da je ceo grad na trenutak zastao i zadržao dah. U gradu kao što je Madrid koji živi za svoje izlaske, parkove, restorane to je drastična promena. Postojao i je strah na početku, ali sada nemam taj utisak. Više vidim bol onih koji su izgubili drage osobe, zabrinutost za budućnost posebno ekonomsku i želju da sve ovo što kraće traje.
Kakve mere su na snazi i da li ih građani poštuju?
– Ovde je zabranjen izlazak. Zabranjeno je baviti se sportom na otvorenom. Čak i polemizovano šetanje pasa je dozvoljeno do 200 metara od kuće. Dozvoljen je odlazak u prodavnicu samo jedne osobe, odlazak u bolnicu i odlazak na posao onih koji rade u vitalno važnim službama, a tu mislim na medicinsko osoblje, policiju, vojsku, proizvodnju i distribuciju hrane, struje, vode, naftnih derivata… Mere se poštuju i kazne su drakonske. Oni koji ih krše nisu više ni simpatični jer su svi svesni koliko je situacija ozbiljna. Na početku, pred uvođenje vanrednog stanja, veliki broj ljudi je otišao iz Madrida u vikendice ili kod rodbine i tu je napravljena greška koja je dozvolila prenošenje virusa u druge regione.
Kasno uvođenje vanrednih mera
Da li u Španiji ima predviđanja kada bi ova pandemija mogla da prođe ili se čeka vakcina?
– Virus je nov, iskustva su oskudna. Kinesko iskustvo je posebno i zbog veličine zemlje i zbog političkog sistema koji dozvoljava ekstremne mere ograničenja kretanja. U Španiji to ne bi bilo primenjivo. Ostaje nam Italija, čija situacija se u Španiji pomno prati zbog sličnosti običaja i populacije. Očekivanja su da bi otpočetka maja moglo da dođe do postepenog slabljenja mera. Postoje dva razloga za to. Očekuje se da će zdravstveni sistem savladati trenutnu situaciju apsolutnog zasićenja teškim pacijentima, a vlada je svesna neophodnosti ponovnog pokretanja poslovnih ciklusa i proizvodnje. Imam utisak da niko ne očekuje čudotvorni lek u vidu vakcine ili potpuno efikasne terapije. Tako da je na aktuelnim vlastima, u dogovoru sa opozicijom da procene idealan trenutak za postepeni povratak u normalno stanje.
Španija posle Italije ima najveći broj mrtvih, a uz SAD je prethodnih dana rekorder po dnevnom broju umrlih. Ima li odgovora kako je ova zemlja to sebi dopustila?
– Španija je zemlja koja uz Japan ima najduži očekivani životni vek. Puno je starih lica, sa delikatnim zdravstvenim stanjem. Oni ipak čine najveći broj umrlih. Prisutni su i slučajevi mlađih osoba, ali je smrtni ishod redak. Češće se to završi kao teška upala pluća kod manjeg broja mlađih pacijenata. Možda je bilo propusta u relativno kasnom uvođenju vanrednih mera, s obzirom na to da je infekcija COVID-19 prisutna u Španiji još od kraja januara uz izolovane slučajeve na Balearskim i Kanarskim ostrvima. Već polovinom februara bilo je izolovanih slučajeva u kontinentalnom delu Španije. U tom trenutku su škole i fakulteti i dalje radili, barovi i diskoteke bili puni kao i svakog vikenda. Mere štednje koje je nametnula EU u prethodnoj ekonomskoj krizi su dovele do smanjenja bolničkih kapaciteta i broja kvalifikovanog medicinskog osoblja. Verovatno nijedna zemlja van Azije nije očekivala ovako nešto i svakako nije bilo sistematske pripreme.
Srbija se dobro bori
Da li ste upoznati sa situacijom na prostoru bivše Jugoslavije. Kako Vam se čine mere koje su propisale države Balkana?
– Naravno da pratim situaciju u bivšoj Jugoslaviji, zbog porodice i puno dragih prijatelja koje imam tamo. U stalnom kontaktu sam i sa prijateljima iz Ambasade Srbije u Kraljevini Španiji koji već nedeljama ubrzano rade na zbrinjavanju naših građana koji su se ovde zatekli. Što se tiče donetih mera, mislim da su adekvatne, proporcionalne i čini mi se donete na vreme. To je nešto što bi tek trebalo da vidimo. Naši građani moraju da shvate da od starosti populacije i kapaciteta zdravstvenog sistema zavisi intenzitet mera koje se moraju doneti. Nažalost u većini zemalja bivše Jugoslavije ima puno starije populacije i zdravstveni sistem je već godinama pod velikim pritiskom. Onda vaše mere moraju biti izuzetno restriktivne. Donete mere zaista nisu političko pitanje već pitanje ljudskih života. O politici se može diskutovati kad se sve ovo završi.
Srbija je najdalje otišla u tim restriktivnim merama. Da li je to pravi način da se iz pandemije izađe sa što manje mrtvih i zaraženih?
– Svakako. Protiv žestokog i nedovoljno poznatog neprijatelja, bolje je preterati u pripremi, nego platiti visoku cenu u ljudskim životima. Bez ljudi nemate ni ekonomiju, ni sport, ni zabavne sadržaje. Možda je takođe trenutak da se svi na ovom kontinentu zapitamo o vrednostima koje vladaju našim društvima. Ljudski život je ipak najveća vrednost i oni koji nas leče, neguju, uče, štite od drugih i od samih sebe zaslužuju najviši društveni prestiž i poštovanje. Samo tako možemo svi zajedno imati jedno bolje društvo kada bude poražen COVID-19.
Koji je Vaš “recept” građanima. Kako najbezbednije da se zaštite sem da ne izlaze i da nose zaštitnu opremu?
– U nedostatku efikasnih sredstava za prevenciju kao što je vakcina, izuzetno je važno poštovati mere socijalnog udaljenja i koristiti zaštitne maske. Vrlo je važno objasniti pravilnu higijenu ruku i korišćenje navedenih sredstava. To je najjeftiniji i za sada najbolji način da sačuvamo populaciju i ne dozvolimo apsolutni krah zdravstvenog sistema. Vidim u medijima kako španskim, tako i srpskim puno grešaka u korišćenju maske i rukavica od strane zvaničnih lica i mislim da nije sramota edukovati populaciju uporno i na jednostavan način kako da se najbolje zaštite. I svakako promovisati odgovorno ponašanje, jer nije trenutak za ispoljavanje posebnosti i ličnu borbu protiv donetih mera. COVID-19 je problem svih nas.
Zatvaranje u nacionalne okvire
Da li je Evropska unija “pala” ili “prošla” na ovom teškom ispitu solidarnosti? Čini se da svaka zemlja zapravo vodi računa isključivo o svojim interesima?
– Teško je dati odgovor na to pitanje. U ovakvim momentima vidimo odsustvo svesti o zajedničkoj pretnji i zatvaranju u nacionalne okvire, gde države EU čak i nelojalno konkurišu jedne drugima na izuzetno komplikovanom tržištu medicinskog materijala i aparata. Verujem da je moglo biti pokazano više hrabrosti i zrelosti od strane vlada, za snažni zajednički nastup. Umesto toga, pobedila je opcija koja pre svega vodi računa o javnom mnjenju u sopstvenim državama i verovatno o sledećim izborima. Možda posle ovoga postanemo svesni da su u Evropi ipak svi pravi problem zajednički i da se kao takvi zajedno i moraju rešavati. Pa čak i ako podrazumevaju nepopularne mere i gubitak sledećih izbora. Umesto toga gubimo ljudske živote i dobijamo neslavno mesto u istoriji.
Dojenje uz masku
Šta se trenutno zna o korona virusu kada je reč o trudnicama i novorođenoj deci?
– Možda nije pravo pitanje za mene, zbog moje specijalnosti. Kolege epidemiolozi i infektolozi mogu dati kvalifikovan odgovor na ovo pitanje. Kod trudnica, znamo da u manjem broju slučajeva može da izazove rani prekid trudnoće, prevremene prorođaje pre svega zbog respiratornih problema majke koji se dešavaju vrlo brzo kod inače zdravih žena, i mogu dovesti do teškog opšteg stanja što nas posebno zabrinjava. Nije dokazan prenos na fetus i novorođenče preko posteljice i za sada nije dokazan prenos preko majčinog mleka. Preporučuje se da majka ima masku prilikom dojenja, a da bebin krevetac bude udaljen minimalno dva metra. To je trenutni stav koji se može brzo promeniti uz nova saznanja. Španska lekarska udruženja su izuzetno aktivna u ovoj situaciji i na dnevnom nivou obaveštavaju članove o novim saznanjima i protokolima za dijagnostiku i lečenje.
Kolege da čuvaju i sebe
Da li biste nešto preporučili ili poručili kolegama u Srbiji i Republici Srpskoj?
– Sada već svi znaju da ovo nije malo jači grip. Siguran sam da kolege imaju hrabrosti i znanja da poraze ovaj virus i da sačuvaju svoje pacijente na najbolji mogući način. Vitalno je važno da sačuvaju sebe preduzimanjem svih zaštitnih mera, jer jedino tako mogu da se snažno suprotstave ovoj situaciji koja nam je svima promenila život.
Ljubav “širi” zarazu
Kako je moguće da se virus “probio” u staračke domove. Te priče su izazvale ogromnu nevericu svih u svetu?
– Španci posećuju svoje stare. Kod kuće, u bolnici, u staračkim domovima. Često i u velikom broju. Verovatno je u prvoj fazi epidemije, kada državne mere nisu bile dovoljno jasne i oštre i kada je došlo do prenosa virusa na tu grupu populacije koja je posebno ranjiva zbog svojih godina i prethodnih patologija. Veći centri imaju i svog stalno zaposlenog lekara, obično internistu, ali manji ne. Nemam proverene podatke, ali moguće je da je i prethodna ekonomska kriza učinila da taj broj lekara i negovatelja bude smanjen do neophodnog minimuma koji se u ovakvoj kriznoj situaciji pokazao nedovoljan. Većina staračkih domova je u privatnom vlasništvu i po ugovoru pružaju usluge gradskom sekretarijatu za stara lica. Nadam se da će kad sve ovo prođe biti neophodnog kritičkog osvrta, pripreme za slične situacije u budućnosti i u svakom slučaju promene politike.
Ne uzimajte sami lekove
Koliko su postojeći lekovi, poput onih za malariju, zaista delotvorni? Ljudi u Srbiji su počeli na svoju ruku da piju neke od njih. Kakva je situacija u Španiji?
– Pitanje je za interniste i infektologe. Kolege u mojoj bolnici se trude da obezbede najadekvatniju terapiju, ali zbog etičkog kodeksa nije moguće eksperimentisati sa lekovima čija delotvornost nije dokazana kliničkim studijama. U svakom slučaju nijedno lekarsko udruženje ne preporučuje “preventivno” uzimanje lekova ili na svoju ruku. Naša je dužnost da štitimo populaciju od lažnih vesti i “čudotvornih eliksira” u ovom teškom vremenu.
