Jedan od najboljih izdanaka nemačke socijaldemokratije i pripadnik generacije tzv. Brantovih (političkih) unuka Oskar Lafonten (78), izašao je u javnost sada kao nestranačka ličnost sa analizom u kojoj je glavna teza da se “Nemačka ponaša kao vazal SAD u ratu u Ukrajini”.
On to opisuje kao bedu nemačke spoljne politike i zastupa tezu o potrebi Evrope da ima sopstvenu bezbednosnu politiku. Kritika je usmerena ka vladajućoj trojnoj koaliciji Semafor u Berlinu, koju predvodi njegova bivša partija SPD u kojoj je godinama vodio glavnu reč: bio je 1990. godine kandidat za kancelara, od 1995. do 1999. godine ministar finansija, a 2005. godine preuzeo je vođenje nove stranke Levice. Ove godine 17. marta napustio je sve funkcije i od tada je nestranačka ličnost. U otvorenom pismu javnosti, koje je objavio list “Berliner cajtung”, kaže da “Nemačka ne može doprineti miru.”
“SAD su morale da učine sve da spreče pojavu još jedne svetske sile. Ovo se ne odnosi samo na Kinu i Rusiju, već i na EU ili u budućnosti, možda na Indiju ili druge zemlje. Ako prihvatite tu tvrdnju, a istovremeno znate da SAD imaju daleko najveći vojni aparat na svetu, možete doći do zaključka da je najbolje da se sklonite pod okrilje ove jedine svetske sile”, piše Lafonten i tvrdi da
“Nemačka nije suverena zemlja”.
– Baza i aerodrom Ramštajn u Nemačkoj je bio i jeste neophodan za ratovanje SAD na Bliskom istoku, u Africi i Ukrajini. Dakle, kada su Amerikanci u ratu, Nemačka je uvek strana u ratu, volela to ili ne. Pošto je video tu vezu, Šarl de Gol, recimo, nije želeo nikakve NATO, odnosno baze SAD na francuskom tlu. Država, rekao je, mora biti u stanju da sama donosi odluke o ratu ili miru. Da Nemačka nije suverena država postalo je jasno i kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin i nju pozvao na konferenciju u Ramštajnu na kojoj su vazalne države morale da daju svoj doprinos ratu u Ukrajini.
Briga za bezbednost
Zamislite da su Kanada, Meksiko ili Kuba dozvolile kineske ili ruske raketne baze na svojoj teritoriji odakle bi nuklearne bombe mogle da stignu do Vašingtona bez upozorenja. SAD to nikada neće prihvatiti jer bi se izložile riziku od nuklearnog rata. Nemačka mora da shvati da bezbednost mora uzeti u svoje ruke i postati nezavisna od SAD, poručuje Lafonten.
Štitio Srbe
Među našim ljudima Oskar Lafonten ostao je upamćen zbog žestokog otpora učešću Nemačke u NATO agresiji 1999. godine. U znak protesta dao je ostavku na mesto ministra finansija i napustio politiku jer nije hteo da odobri dodatni novac koji je ministar odbrane Rudolf Šarping tražio za agresiju na Jugoslaviju. Kancelar Šreder je glasao za rat, a Lafonten je zalupio vrata za sobom.
Vođe lobisti
Vođe Semafora Šolc, Berbokova, Habek i Lindner su lojalni vazali SAD. Kancelar Šolc se zalaže za ponovno naoružavanje i ponosan je što može da najavljuje isporuke oružja Ukrajini u sve kraćim intervalima. Ponaša se kao da nikada nije čuo za Istočnu i politiku detanta Vilija Branta. Spoljnom politikom dominira Štrak-Cimerman, koja svaki drugi dan poziva na slanje oružja Ukrajini.
