Predsednik Nemačke Joahim Gauk je učesnike protesta nazvao "anarhistima", dok je kancelarka Angela Merkel preko svoje predstavnice za štampu poručila javnosti da "u Nemačkoj nema mesta za versku mržnju". Osude su jasne, ali je njihova meta prilično zamagljena.
Otkud ovaj strah za red i mir u ovoj bogatoj zemlji koja se decenijama unazad hvalila svojom politikom prijema i postepenog prilagođavanja stranaca na novu sredinu?
Dovoljno razumljiv odgovor poslali su sami demonstranti parolom na jednom od transparenata: "Protiv verskog fanatizma i bilo koje vrste radikalizma. ZAJEDNO, BEZ NASILjA", potpis PEGIDA.
Razularenu, antiislamsku hordu mržnje – te drezdenske večeri niko nije video, jer je nije ni bilo. Pa čak ne beše ni građana koji učestvuju u protestima sa stisnutim pesnicama u džepu, svedoči autor osvrta na internet stranici KOP i dodaje da su ti ljudi bili samo frustrirani zbog ponašanja i stavova političke elite i vodećih medija.
Isti izvor tvrdi da u Berlinu i nekim pokrajinskim centrima već nedeljama vlada napetost, dovodeći to u vezu sa opažanjima da su političke partije i savezna vlada očito – poprilično udaljeni od biračkog tela. Ovo je prvi uspeh pokreta PEGIDA. Sledeći je da su i mediji u istom "sosu" kao i politika, jer su se i oni odvojili od svojih čitalaca/gledalaca/slušalaca. Izgubili su svoju istinsku ulogu – da budu kritičari vlasti. Horski napad na pomenuti pokret ih je sada odveo u zabran poslušnih.
Demonstranti su se između ostalog žalili na "kriminalitet u pograničnom području uz granicu sa Poljskom, lošu penzijsku i socijalnu politiku, kao i jednostrano ratno huškanje oko Ukrajine". Ljudima je dosta svega, ne žele više ništa više da slušaju, kazao je neko od učesnika demonstracija.
Kao jedan od povoda svog učešća u povorci u Drezdenu, jedan bračni par penzionera (koji je za tu priliku doputovao iz Berlina), jezgrovito je opisao rekavši da im teško pada "javna prodaja droge na ulicama nemačke prestonice".
Neko je u povorci nosio i transparent sa natpisom "Alibaba i 40 dilera", aludirajući očito na mlade muslimane koji prednjače na unosnom tržištu narkotika.
Za mnoge Nemce je realnost ono što vide kao TV gledaoci: ulični ratovi ekstremista po ulicama tamošnjih gradova, huligani protiv vehabija, a onda se u istoj informativnoj TV emisiji vide i snimci fanatičnih džihadista koji sabljama odsecaju glave evropskim i američkim taocima. Samo je pitanje vremena, zloslutno nagoveštava autor već spominjanog osvrta na nemačkom sajtu, da i u nekom nemačkom, francuskom ili britanskom gradskom parku – nasrne sabljom na neko dete.
Za kraj ove priče o nemačkoj pobuni moramo da navedemo i konkretne poruke pokreta PEGIDA. Njegovi osnivači su to ovako sročili: Oni su ZA prijem ratnih izbeglica i politički ili verski progonjenih, ZA pravo i obavezu da se došljaci integrišu u Nemačkoj, zatim ZA decentralizovani prihvat tih ljudi, kao i za pravednu raspodelu ovih nevoljnika po Evropi. Istovremeno se zalažu i za nultu toleranciju prema onim azilantima i ostalim strancima koji budu osuđeni zbog kriminala. Podržavaju useljeničku politiku Švajcarske, Australije, Kanade i Južne Afrike. Traže još zadržavanje i čuvanje hrišćansko-jevrejske kulture i uz to – izjašnjavanje naroda na referendumima, poput onih u Švajcarskoj.
Protiv su propovednika mržnje, radikalizma, "paralelnog" društva…
